вести

Прва енергетска задруга у Србији „Сунчани кровови“ основана је удруживањем грађана у Шапцу 6. новембра. Оснивање су помогли ЈКП „Топлана-Шабац“, Зелена енергетска задруга (ЗЕЗ) из Загреба и Програм за развој Уједињених нација (УНДП) кроз пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“.

Према речима директора ЈКП „Топлана-Шабац“ Слободана Јеротића, сличне задруге већ постоје у земљама Европске уније, а прва задруга у Србији је отворена за све који желе да учествују у њеним активностима без обзира на место становања.

– Иницијатива је проистекла из жеље да се покаже да је могуће окупити људе сличних интересовања око једне добре идеје. Основни циљ је реализација пројекта који нуди алтернативно решење за питања комуналне енергетике. Употребом обновљивих извора енергије, у овом случају соларне енергије, могуће је смањити употребу фосилних горива, смањити трошкове грејања и трошкове за електричну енергију, али и значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште  – каже Јеротић.

Задруга ће ускоро покренути кампању за групно финансирање (crowdfunding) за први пројекат, инсталирање соларне фотонапонске електране снаге 16,5 киловата на крову пословне зграде ЈКП „Топлана-Шабац“. Инвестиција је процењена на 15.000 евра, а до сада је завршена техно-економска анализа, урађен је идејни пројекат и кроз обједињену процедуру у складу са Законом о планирању и изградњи, поднет је захтев за одобрење за извођење радова.

Директор „Топлане-Шабац“ Јеротић најављује да би први киловат сати електричне енергије могли би бити произведени до краја јануара 2020. године. Енергија произведена из фотонапонских централа, које могу бити смештене на крововима приватних кућа, али и на крововима јавних објеката, доноси приход од продаје енергетским субјектима који се баве трговином електричном енергијом или уштеде ако се користи за сопствене потребе.

Желимо да чујемо и Ваше мишљење о овом пројекту, упитник о заинтересованости за улагање у пројекат изградње соларне електране у Шапцу можете попунити анонимно на линку https://eesrbija.rs/upitnik/.

Глобални догађај Климатон, посвећен решавању највећих климатских изазова, одржан је 25. и 26. октобра у Суботици и Чачку.

У Суботици је шест екипа, четири из средњих школа и по једна из ИТ компаније и еколошке организације, осмислило током 24 часа најбоља решења за побољшање система управљања отпадом у том граду. Као најбоља иновација изабрана је “Паметна кеса” четворочлане екипе, коју су чинили ученици из Гимназије „Светозар Марковић” и Економске школе „Боса Милићевић“, а реч је о памучним торбама, вишеструко корисним за потрошаче, као подстицајем да људи од куће носе своје цегере и избаце из употребе пластичне кесе.

– Желели само да објединимо два проблема, а то је решење текстилног отпада и пластичног отпада. То смо урадили тако што смо направили могућност да се од памука и текстила који више није потребан људима праве наше торбе, односно да се текстил не баца, а такође смо желели да направимо могућност да се наша торба када се поцепа или јој се нешто деси, може заменити за нову, чиме бисмо направили да тај материјал стално циркулише и никада се не баца те тако смањили отпад и редуковали употребу пластичних кеса – објаснила је Анђелка Матковић из првопласиране екипе „Гимназијалци“.

Друго место освојио је тим „Гладијатори“ са решењем за два проблема: сечу шума и електронски отпад, које предвиђа да се уређај попут таблета „е-ноут“ изнајмљује ученицима у школама на годишњем нивоу по цени од око 1.000 динара.

– Уређај би заменио свеске јер би на њему могло да се пише а књиге читају тако што би издавачи, уместо да их штампају, само пребацивали књиге у електронском формату на тај уређај. Тренутно је један од највећих проблема глобално сеча шума, јер се годишње посече око 4,3 милијарде дрвећа за потребе прављења папира, а дневно се у школи потроши око 2.000 листова, и ово би био ефикасан начин да се реши – образложио је Стефан Бобић из екипе „Гладијатори“.

Изум екипе која је освојила трећу награду везан је израду платформе и пратеће апликације у циљу побољшања еколошке свести грађана и очувања животне средине, а омогућава да се корисници путем апликације „Субо3ица“ информишу о местима где би могли да рециклирају електронске уређаје, како правилно да одложе отпад и да добију остале информације.

– У питању је апликација која би била на нивоу целог града, на њој би били доступни разни сервиси који би укључивали руте кретања камиона за прикупљање отпада, постављање огласа за поклањање и поновну употребу ствари и сличних информација – рекао је Стефан Попић из трећепласиране екипе.

И остали учесници су осмислили занимљива решења па је у плану да њихове идеје добију подршку за реализацију. То би омогућило поновну употребу стакла за израду сувенира, на тржишту би се нашли смарт фрижидери који би преко апликација обавештавали кориснике о преосталим намирницама, док би се у изградњи путева користио рециклажни материјал.

Климатон у Чачку одржан је у Научно-технолошком парку, а тема је била ”Зелени град” као изазов за обогаћивање и одржавање постојећих зелених површина, што представља подршку борби против климатских промена. На питања како Чачак можемо учинити зеленијим, климатски отпорнијим и пријатнијим градом, одговоре је тражило 28 учесника распоређених у 7 тимова.

Екипа Гимназије “Средња школа Чачак” освојила је прво место са најбољим идејним решењем  које предвиђа озелењавање крова Градске библиотеке како би се основала “Зелена читаоница”, место где би љубитељи књиге могли да имају пријатан кутак за читање, а зелена површина ће утицати на побољшање енергетске ефикасности објекта, као и на смањење емисија ЦО2 и температуре ваздуха у том делу града.

Друго место припало је тиму “Евергреен” за идеју “Зелени кутак”, у оквиру којег би плато Културног центра био уређен тако да се простор озелени и додатном опремом прилагоди потребама младих као ново, чисто, зелено и здраво место за окупљање.

“Бамби” тим је освојио трец́е место са решењем “Зелена нит” које предлаже уређење тераса и запуштених зелених површина између Дома културе и Градске скупштине, како би тај простор био зеленији, а истовремено погодан за одржавање церемоније венчања, захваљујуц́и близини канцеларије матичара

Остали тимови: „Енерго град“, „ЕЦоМЕТАр”, „Ецотопиа“ и „Зелене оазе“ понудили су различита решења како озеленити градске тргове, улице и зидове како би град Чачак постао климатски отпорнији град.

Градоначелник Града Чачка Милун Тодоровиц́ прогласио је победнике, а уз подршку ЈКП „Србијашуме – Шумска управа Чачак“ сви учесници Климатона добили су по садницу јавора, уз обавезу да дрво посаде.

Поред Суботице и Чачка, овогодишњи Климатон одржан је и у Београду, Новом Саду и Нишу, као и у више од 200 градова широм света.

Климатони у Чачку и Суботици одржани су у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене” Министарства заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), који се реализује уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), и у сарадњи са Цлимате КИЦ Привредне коморе Србије.

Овогодишњи Климатон, глобални догађај посвећен решавању највећих климатских изазова, у коме учествује више од 200 градова широм света, одржаће се 25. октобра у Београду, Суботици, Чачку, Новом Саду и Нишу. Учесници ће у тимовима, уз подршку стручњака, током 24 часа  тражити одржива решења за климатске изазове у посебно задатој области у сваком граду. Жири ће изабрати најиновативније идеје које ће бити награђене.

Климатон је осмишљен као двадесетчетворочасовни фестивал који се у исто време одржава у више градова у форми хакатон такмичења. Током такмичења учесници представљају иновативне идеје и користе нове технологије у решавању проблема из области заштите животне средине и климатских промена.

Догађај је намењен средњошколцима, студентима, старт уп заједници, невладиним организацијама и заинтересованим грађанима.

Пројекат “Локални развој отпоран на климатске промене” Министарства заштите животне средине и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), који се реализује уз финансијску помоћ Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), је подржао Климатон у Чачку и Суботици, а Цлимате КИЦ Србија у Нишу и Новом Саду.

Клима на Земљи мења се брзо и коренито. Интензитет екстремних временских непогода – топлотних таласа, шумских пожара, поплава и суша, повећао се у протеклих 50 година. Ове појаве су се јављале и раније, али просечно једном у деценији, а данас се догађају сваке године или чак неколико пута годишње. Са тренутним повећањем просечне глобалне температуре за приближно 1°Ц изнад пред-индустријског нивоа, јасно је да не можемо да поништимо глобално загревање током наших живота. Оно што можемо је да зауставимо глобалног загревања на 1,5-2°Ц у односу пред-индустријски просек. До те границе људи, као врста, могу да се прилагоде. Временски услови већ су довели до тога да је живот људи постао немогућ на многим местима на планети. Само у 2018. години 17,2 милиона људи је расељено због катастрофа изазваних климом у 148 земаља и територија широм света. 

Утицај климатских промена на безбедносну политику и економски и друштвени развој био је тема на Деветом београдском безбедносном форуму, одржаном од 16 до 18. октобра. На панелима “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” и “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”, о овој теми су говорили експерти из УНДП-а, као и експерти различитих струка у чијим областима истраживања и рада је приметан утицај климатских промена.

Стална представница УНДП у Србији Франсин Пикап је истакла да градови имају кључну улогу у борби против климатских промена, због чега су на недавно одржаном Самиту о климатским променама УН у Њујорку лидери држава, представници приватног сектора и цивилног друштва покренули бројне иницијативе како би градове трансформисали у енергетски ефикасна, инклузивна и одржива места за живот. На Самиту су млади преузели главну реч и послали поруку да смо ми одговорни да предузмемо акцију одмах.

„Више од половине светске популације данас живи у градовима, а две трећине ће живети до краја 2050. године. Такође, градови производе више од 70 одсто гасова са ефектом стаклене баште на светском нивоу и троше 80 одсто укупно произведене енергије. Они су места на којима се последице климатских промена већ осећају, нарочито међу најрањивијом популацијом“, објаснила је Пикап.

О активностима које је Србија предузела на смањењу штетних емисија и стварању климатски отпорних урбаних заједница говорио је министар заштите животне средине Горан Триван.

„Министарство ради на успостављању институционалног, законодавног и стратешког оквира у борби против климатских промена. То подразумева усвајање Нацрта закона о климатским променама, који ће служити као основа за подстицај многих активности. Такође, припремљен је и Нацрт стратегије климатских промена са Акционим планом, где ће бити утврђен правац нискоугљеничног развоја и пут ка смањењу емисија са ефектом стаклене баште, кроз низ конкретних мера ублажавања. Већ сада је евидентно да ће се наше амбиције смањења емисија ГХГ према Споразуму о клими из Париза повећати и два до три пута у односу на 2015. годину. Поред тога, у оквиру ревизије Национално утврђених доприноса, Србија ће детаљно разрадити и аспект прилагођавања кључних привредних сектора очекиваним променама климе, првенствено у пољопривреди, управљању водама, шумама али и природним ресурсима и заштити здравља становништва“,  објаснио је министар Триван.

Он је подсетио да у градовима у Србији, према подацима Републичког завода за статистику, живи 60,8 одсто становника и да је тенденција да ће се тај проценат повећати, као и да то утиче на квалитет живота: насеља се шире, смањује проценат зелених површина, повећава број возила на улицама, расте загађење ваздуха, количина комуналног отпада и отпадних вода се такође повећава, као и потрошња енергије за грејање и хлађење. Све то утиче на повећање емисија гасова са ефектом стаклене баште и на интензивирање утицаја климатских промена.

На опасности и размере штете које би пораст глобалне температуре за више од 2 степена Целзијуса могао донети у светским размерама, указао је  ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић.

“Наше функционисање на планети зависи од одржавања стабилне климе. Сада смо изван топлотног оптимума, али ако се држимо испод 2 степена раста температуре, могли бисмо се прилагодити променама које то прате. Ако пређемо 2 степена, економија ц́е бити у озбиљном паду и покренуц́емо такозване тачке преокрета у климатском систему. Повећање температуре од 1 степена трајало је више од 100 година док ће се нови пораст од 1 степена десити у само 30 наредних година“.

Ђурђевић је нагласио да можемо очекивати смањење падавина у току лета а самим тим и интензивне суше. Он је навео да је последњих пар година забележено 5 топлотних таласа у току лета за разлику од претходних деценија, као и да су бујичне градске поплаве много ризичније због инфраструктуре која је направљена за стабилно време.

Подаци Светске здравствене организације показују да климатске промене узрокују и бројне здравствене проблеме. Директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације за Европу Недрет Емироглу сматра да је важно подићи свест о утицају климатских промена на здравље и пронаћи нова решења, јер интензитет и учесталост заразних болести расте.

Здравље људи угрожено је и производњом електричне енергије која се базира на угљу. Директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач подсетио је да је цео регион Западног Балкана значајно зависан од електрана на угаљ:

„Једно од решења је уградња филтера у термоелектране, као и увођење пореза на емисију ЦО2 . На тај начин би се загађење ваздуха и укупно загађење животне средине смањило, али проблем код имплементације ових решења настаје због одсуства политичке воље у региону.“

За јачање отпорности на промене климе неопходне су почетне инвестиције, али ако се ништа не учини – трошкови ће само расти, рекао је портфолио менаџер за климатске промене УНДП у Србији Мирослав Тадић. Он је  подсетио да је Србија у поплавама и сушама од 2000. године изгубила око шест милијарди долара кроз штете:

“За тај новац могли смо да изградимо, на пример, неопходна постројења за пречишћавање отпадних вода и водоснабдевање у складу са стандардима ЕУ“.

Тадић је закључио да је улагање у борбу против климатских промена истовремено и прилика за даљи развој привреде, нова радна места и економски напредак друштва.

“Последице климатских промена ће бити ту, без обзира да ли признајемо или не њихово постојање. Становници урбаних и руралних средина ће подједнако бити угрожени последицама климатских промена, само на различите начине”, рекла је експерткиња за климатске промене у Србији Данијела Божанић.

Учесници панела потврдили су да је Србија потписала и ратификовала најважније споразуме о климатским променама и заштити климе, али да не постоји адекватна примена тих споразума у пракси. Стручњаци су се сложили да би управљање отпадом, рециклирање и улагања у научна истраживања, заједно са комбинованим регионалним и међународним напорима, требало да буду кључни приоритети.

Панел “Климатска безбедност: адаптација, митигација, промена” подржао је Програм Уједињених нација за развој (УНДП), а у њему су учествовали стална представница УНДП у Србији Франсине Пикап, министар заштите животне средине Горан Триван, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, директорка Регионалне канцеларије Светске здравствене организације (СЗО) за Европу Недрет Емироглу и директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач.

У партнерству са УНДП одржан је и панел “Социо-економски аспекати утицаја климатских промена у Србији”.  Учествовали су портфолио менаџер УНДП за климатске промене Мирослав Тадић, професор Машинског факултета Универзитета у Београду Александар Јововић, ванредни професор на групи за метеорологију Физичког факултета Универзитета у Београду Владимир Ђурђевић, експерткиња за климатске промене Данијела Божанић и Жарко Петровић, тим лидер за витални развој УНДП.