admin

admin has created 126 entries
  • Отворен Јавни позив за иновације у области циркуларне економије

    Како би подстакли и убрзали развој решења и пословних модела који ће практично допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и ублажавању климатских промена, Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији и Министарство заштите животне средине, у сарадњи са Глобалним фондом за животну средину (ГЕФ) отворили су Јавни позив за иновације у области циркуларне економије.

    Позив се односи на предлоге иновативних и исплативих пројеката, пословних модела и техничких решења за смањење емисија ГХГ на нивоу локалних заједница применом принципа циркуларне економије, који истовремено имају потенцијал да остваре и друге друштвене, економске и еколошке користи за заједницу и грађане.

    Јавни позив за иновације у области циркуларне економије отворен је од 01. децембра 2020. године до 01. фебруара 2021. године, а на њега могу да се пријаве локалне самоуправе и јавна комунална предузећа, привредни субјекти и организације цивилног друштва регистровани у Републици Србији.

    Аутори предлога које експертски жири одабере као најбоље према критеријумима оцењивања, добиће менторску и другу стручну подршку у фази Акцелерације, како би се њихове идеје развиле у зреле пројекте и успеле да добију финансијска средства неопходна за спровођење у пракси.

    Како би испунила циљеве приступања Европској унији и одржала конкурентност на међународном тржишту Србија треба да убрза транзицију ка циркуларној економији и нискоугљеничном развоју. „Зелена агенда ЕУ за западни Балкан“ покренуће могућности за финансирање зелених предузећа и пројеката. Овај позив, између осталог, има за циљ да подржи индустрију и пословни сектор да повећају своје капацитете за привлачење таквих инвестиција.

    Такође, циркуларни пословни модели представљају шансу за одрживи опоравак пословног сектора, посебно малих и средњих предузећа, од последица пандемије КОВИД 19. Ово је прилика за предузећа да планирају нове, зелене пословне подухвате који ће им обезбедити одрживост и отпорност на кризе у будућности.

    Овај јавни позив је део припремног процеса за пројекат  „Смањење угљеничног отиска локалних заједница применом принципа циркуларне економије у Републици Србији“, чији се почетак очекује у другој половини 2021. године.

    Више детаља о начину пријављивања на Позив за иновације у области циркуларне економије можете пронаћи на адреси: https://inovacije.klimatskepromene.rs/cirkularna-ekonomija/.

  • Одржива производња етарских уља у Србији без отпада, загађења и струје

    Непрегледна поља смиља и лаванде, на којима се пажљиво негује и бере ово ароматично биље, овог пута нису атракција на Медитерану, већ у Источној Србији. У месту Горња Мутница, недалеко од Параћина, на око 315 хектара плантажа српско-белгијске компаније Саникула, органски се узгајају и друге медитеранске културе: матичњак, тимијан и вресак. После сезоне бербе, ове биљке се дестилишу у етарска уља која, захваљујући квалитету, своје купце проналазе на светском тржишту.

    На добитку је и локална заједница. Најпре, ово предузеће запошљава око 200 породица из околних села. Они сваког јутра дан започињу кафом, коју им доноси лично оснивач и власник предузећа, Новица Шутић.

    – Ја сам ту већа пета сезона. Буде и тешко, али је умом, мозгом растерећено. Шала, смех и прође дан – каже једна од радница на пољима Саницуле.

    Развијајући посао, Шутић је дошао до формуле која му омогућава да много тога врати и природи у окружењу у коме послује.

    Цео процес производње је заокружен – од сировина до заснивања плантажа, употребе сопствене механизације, садње, обраде, одржавања засађених површина, бербе и прераде медитеранских култура у етарска уља.

    Видевши да након дестилације биљака у етарска уља остаје велика количина отпада, односно биомасе, тим овог предузећа осмислио је како да од ње направи биопелет. Технологија производње биопелета од остатака ароматичног биља веома је слична производњи дрвеног пелета, а ово постројење код Параћина је прво те врсте у Србији.

    – Раст компаније, стално повећање површине плантажа и паралелно трагање за чистом и јефтином енергијом су нас навели да почнемо да експериментишемо са биомасом. После првих анализа које су показале да наш биопелет има високу калоријску вредност, почело је све да се слаже – објашњава Новица.

    Саникула биопелет користи као енергент у свом погону за дестилацију и сушење, а пепео који остаје након његовог сагоревања као органско ђубриво на плантажама. Применом оваквог, циркуларног приступа, производња етарских уља не ствара отпад, а привредни развој не угрожава животну средину.

    – Наш план је да годишња производња достигне ниво од 3.000 тона биопелета до 2023. године. По потенцијалу за производњу енергије то је еквивалент количини од 700 тона каменог угља и 200 тона дизел горива – указује Шутић.

    Коришћење биопелета утиче на смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), чиме се ублажавају последице климатских промена. Тренутно, биљке са поља Саникуле из атмосфере апсорбују 10 пута више угљен-диоксида (CO2) него што ово предузеће емитује за потребе производње етарских уља. Еколошки одрживом производњом продужавају и век свог пословања. Наиме, све дужи периоди суша, који погађају и Србију, као и све интензивније поплаве, значајно смањују приносе медитеранских култура.

    Иновативни приступ производње пелета од биомасе настале прерадом лековитог биља”, предузећа Саникула, награђен је као једно од пет најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Реализација овог решења допринеће афирмацији пословања по принципима одрживог развоја, кроз смањење емисије угљен-диоксида (CO2), и примену концепта „нултог отпада“, којим се настоји да се отпад потпуно елиминише из процеса производње. Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија једнако 20.000 тона CO2.

    Више о одрживој производњи етарских уља можете погледати у видеу.

  • Изазов за иновације: Смањење загађења и побољшање квалитета ваздуха у Србији

    Изложеност загађењу ваздуха има озбиљне негативне последице на људско здравље, дужину и квалитет живота. Подаци Агенције за заштиту животне средине Србије показују да нивои загађења ваздуха премашују граничне вредности у већем броју градова и општина.

    Да би допринео побољшању квалитета ваздуха који удишемо, УНДП Србија, у сарадњи са УНИЦЕФ-ом и СЗО, позива правна лица да предложе иновативне начине производње или набавке иновативних производа, технолошких решења и нових ланаца вредности  за следеће категорије:

    1. Индивидуална ложишта унапређена у смислу смањене емисије загађујућих материја, ефикаснијег коришћења енергената, мултифунционалности, итд;
    2. Уређаји, софтвери или методе за праћење квалитета ваздуха, обраду и дистрибуцију података;
    3. Изузетно иновативни и ефикасни уређаји за пречишћавање ваздуха (индивидуално или колективно);
    4. Опрема или унапређени процеси;
    5. Решења усредсређена на ублажавање/ који доприносе смањењу загађења ваздуха у следећим секторима: саобраћај, пољопривреда, индустрија, комуналне делатности (комунална хигијена јавних простора, управљање отпадом итд.);смањење утицаја загађења ваздуха на децу.

    Рокови су:

    За рану пријаву: 20. октобар 2020.

    За 2. фазу: 20. новембар 2020.

    Више информација можете прочитати на линку.

  • Учесницима Дана без аутомобила омогућено да користе соларну енергију за возила

    Власници електричних тротинета и бицикала имали су прилику да своја возила напуне на соларни покретни агрегат постављен на Теразијама у оквиру манифестације Дан без аутомобила, одржане у оквиру Европске недеље мобилности у Београду. На тај начин, користећи искључиво обновљиву енергију сунца за своја возила, они су допринели смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

    Соларни покретни агрегат је производ фирме Телефон инжењеринг из Земуна који је као једно од иновативних решења подржан у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“. Пројекат спроводи Министарство заштите животне средине у партнерству са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

    Реч је о иновативном техничком решењу за снабдевање енергијом које комбинује употребу обновљивих извора енергије, повећање енергетске ефикасности и смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште. Мобилни соларни панели би требало да замене генераторе на погон на дизел и могу се користити у удаљеним и неприступачним локацијама, у интервенцијама за време временских непогода, током организовања мафинестација на отвореном, за наводњавање, осветљење, сигнализацију за радове, за викендице.

  • ЈКП „Топлана-Шабац“ поставила мини соларну електрану

    Јавно-комунално предузеће „Топлана-Шабац“ прво је јавно предузеће у Србији које је почело да производи струју из обновљивих извора енергије. На крову пословне зграде тог предузећа 13. августа инсталирана је мала соларна фотонапонска централа од 3 киловата кроз пројекат Енергетске задруге „Сунчани кровови Шабац“.

    Употребом обновљивих извора енергије као што је соларна, могуће је смањити употребу фосилних горива, снизити трошкове грејања и електричне енергије, али и значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште.

    Прва енергетска задруга у Србији основана је удруживањем грађана у Шапцу у новембру 2019. годинем Задруга ће ускоро покренути кампању за групно финансирање (crowdfunding) за проширење капацитета електране, односно додатних 17 киловата инсталисане снаге. Енергија произведена из фотонапонских централа, које могу бити смештене на крововима приватних кућа, али и на крововима јавних објеката, пружа могућност сваком становнику да инвестира у обновљиве изворе енергије, или доноси уштеде ако се користи за сопствене потребе.

    Енергетске задруге су нови вид организовања и активизма, који би требало да доведе до повећања употребе обновљивих извора. Сличне задруге већ постоје у земљама Европске уније, а прва задруга у Србији је отворена за све који желе да учествују у њеним активностима, без обзира на место становања.