вести

  • Како је прва дигитализована њива у Србији повећала приносе упркос суши?

    Прашњави пут кроз суву и испуцалу земљу, окружен осушеним кукурузом у атару села Белегиш води до зелене оазе ратарског газдинства пољопривредног произвођача Николе Лончара. Овај рођени Белегишанин први је пољопривредник у Србији који се упустио у авантуру дигитализовања имања на коме узгаја поврће за продају. Један од разлога што се одлучио на тај, пионирски корак за домаћу пољопривреду, јесте и велики ризик који у последњих неколико година доносе суше.

    О коликом је ризику реч говори и податак да је 2021. године Србија оборила неславан температурни рекорд, забележивши најтоплији јун у последњих 100 година.   

    – Постало је све нестабилније у последњих пет, шест година, па и више. Сваке године клима се мења. Падавине су нередовне. У пролеће их буде превише, па их нема лети, онда када су најпотребније. Од када се бавим пољопривредом, никада се није догодила тотална штета од суше, као што је био случај пре четири године – објашњава Никола.

    Управо те године Никола је упознао стручњаке са Института Михајло Пупин у Београду од којих је набавио паметни уређај Мобисан – мобилни соларни електрогенератор.  Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства,  пошто 95 одсто пољопривредних газдинстава регистрованих Србији има мање од 10 хектара земље.

    – Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа. Има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију и рачунарски систем који скупља микроклиматске и информације о земљишту. Рачунар их користи да би аутоматски наводњавао и додавао ђубриво или те информације преноси Николи како би он одлучивао о томе. Информације шаље бежично на персоналне уређаје, попут мобилног телефона. Такође, њиме може да се управља даљински. Мобисан је намењен за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Тиме се остварују материјалне уштеде, али и чува земљиште од непотребног вишка хемикалија – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин.

    Ове године Никола је под кукурузом је имао 20 хектара земље, под пшеницом 10 и више од 4 под поврћем. Успео је да посади две ратарске културе на истој парцели захваљујући томе што је наводњавао њиву током целе шестомесечне сезоне. Он каже да му систем који сада користи омогућава стабилност приноса, која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

    – Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – он истиче.

    Захваљујући томе што Мобисан ради на енергију сунца и ветра, Никола више не користи дизел гориво, чиме штеди новац и чува животну средину од загађења. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ. Осим тога повећао је и принос, и то за 30 одсто. Укупан принос паприке по сезони сада је једнак једној композицији воза од 10 вагона пуних паприке.

    – Посадили смо црвену паприку и бабуру тамо где је прво био млади кромпир, а тамо где је био кукуруз шећерац посадили смо купус, након тога ћемо посадити спанаћ. Смењујемо две културе годишње зато што имамо систем за заливање, без тога не би могло. Ово је ратарски крај, али људи углавном не заливају па имају само једну културу годишње, пшеницу и кукуруз – наводи домаћин Никола.

    Мобисан је производ мултидисциплинарног инжењерског и агрономског тима, у његовој изради су учествовали роботичари, машински инжењери, електроинжењери енергетске и управљачке електронике, агрономи, агроекономисти и заштитари.

    – Уређај је комбинација сензорско-рачунарских мрежа, има сензоре у земљишту и дигиталну метеоролошку станицу, бежичну комуникацију између тих компоненти и рачунарски систем који скупља микроклиматске и педолошке информације. Рачунар их користи да би самостално доносио одлуке или преносио Николи како би их он доносио. Информације шаље бежично на персоналне уређаје. Такође, може бити командован даљински и намењен је за рационално коришћење природних ресурса. Даје земљи ни мање ни више, него онолико колико јој је потребно. Шта се тиме добија? Уштеде, не само материјалне, чува се и земљиште од непотребног вишка хемикалија. Рачунар има улогу експерта агронома, може донети одлуке и аутоматски радити, наводњавати и додавати ђубриво – објашњава Александар Родић, руководилац Лабораторије за роботику у Институту Михајло Пупин која је осмислила и направила Мобисан уређај.

    Он је у области роботике 33 године, предаје и на Електротехничком факултету у Београду. Према његовим речима, идеја о роботима у служби пољопривреде настала је пре 15 година након што му је један од колега у Институту у шали рекао:“Александре, што се бавиш роботиком? То је привилегија богатих земаља, нећеш од тога моћи да зарадиш у Србији, ми имамо проблем да нахранимо људе“.

    – Тада сам рекао да ћемо да направимо роботе који ће да нахране људе. То је ангдота зашто смо се, између осталог, определили да правимо високо аутоматизоване и роботизоване системе за пољопривреду.  Имали смо срећу да упознамо Николу који има ентузијазма за нове технологије. Млади обично беже са села, иду у град, а за собом остављају хектаре обрадиве, добре земље коју су наследили. Никола је борац и сада се види да је успешан у томе. Храбар је зато што је остао на селу и пристао да користи савремене технологије, верује у науку – истиче Александар.

    Уређај је циљно пројектован за мала и средња породична пољопривредна газдинства. У Србији постоји више од 430.000 регистриваних пољопривредних газдинстава, 95 одсто имају мање од 10 хектара земље.

    – Штедим своје време, пошто не долазим сваки час на њиву да одвијам и завијам вентиле, уређај то све сам ради. Систем ми сам каже колико ђубрива, прихране да пустим, колико да заливам и колико дуго. Штедим струју, воду и чувам земљиште. Како смо урадили овај систем, први пут сам ишао на одмор да је то све функционисало и без мене. Управљао сам уређајем са летовања, из Грчке – наводи домаћин Никола.

    Не користи више дизел гориво и нема загађења животне средине. О каквим је уштедама реч, најбоље говори податак да се њива наводњава свакодневно од маја до септембра. Замена дизел агрегата соларним за њиву од 10 хектара по сезони на гориву штеди 3.375 евра, а у емисијама CO2 6.750 КГ.

    Да у ратарској производњи нема импровизације потврђује Никола, објашњавајући да му овај систем омогућава стабилност приноса која је основни услов за уговарање продаје поврћа великим маркетима.

    – Почетком године садим поврће за познате купце. Количину уговарам још у зиму и пролеће за одређеног купца. Ако немам стабилне приносе, ако се догоди суша без заливања, не могу да испуним уговор, а онда се плаћају и пенали – објашњава он.

    Од када користи „Мобисан“ на два хектара има укупан принос од 100 тона прве класе паприке, уз још око 30 одсто друге класе.

    – Већина земљишта у Србији је дистрибуирана, један власник може имати више мањих поседа, што је велики проблем због губитка времена и трошкова. Направили смо ефикасан преносив енергетски систем. Мобилност, плус обновљиви извори енергије су кључ за српску пољопривреду. Поред научно-стручног изазова, имали смо и етички мотив да помогнемо Николи као репрезентативном примеру оних 95 одсто пољопривредних породичних газдинстава у Србији, јер више од милион људи у Србији се бави пољопривредом и живи од тога. Није решење само дати некоме субвенције, мораш га научити и дати му технологију да буде успешан – истиче Александар .

    Инвестиција у дигитални њиву величине 10 хектара се исплати за три године. 

    Институт Михајло Пупин је развио први овакав систем у Србији и доступан је у неколико верзија. Уређај је мултифункционалан, не производи само електричну енергију из сунца, већ се користи и као рутер, аквизициони систем, рачунар и експерт систем. Метео станица и ветротурбина су повезани на њега, а ради само на сунчеву енергију. Ноћу на ветротурбину и проширив је.

    Оно по чему је Мобисан оригиналан јесте додатна ветротурбина са преклопним стубом, решење стручњака из Института Михајло Пупин који су инспирацију пронашли у старинском ђерму за вађење воде са бунара.

    Дигитална метеоролошка станица мери микроклиматске параметре: температуру ваздуха, влажност ваздуха, плувиометар мери количину падавина и анемометар мери брзину и правац ветра. Фотонапонски соларни систем који претвара соларну енергију у електричну. Поред метео станице и система за производњу електричне енергије, постоје и сензори који мере се влажност земљишта на две дубине, пх вредност и температуру. На основу тих информација и експертских знања од пољопривредних саветодаваца уграђених у систем, могу се предвидети појаве штеточина, биљних болести и на време почети са превенцијом.

    Технолошке иновације у пољопривреди омогућавају прилагођавање на измењене климатске услове и истовремено доприносе смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ).

    ***

    „Развој иновативних решења у области паментног коришћења земљишта у пољопривреди“ Института Михајло Пупин је награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).

  • Обележен Светски дан хране

    Светски дан хране обележен је 16. октобра широм света кроз различите акције и манифестације. Овај глобални догађај представља дан подизања свести и колективне акције за борбу против глади и обезбеђивању здраве исхране за све. Тим поводом припремили смо савете како смањити отпад од хране у домаћинствима једноставним корацима који штеде новац, истовремено чувајући планету земљу од загађења и утичући на смањење глобалног загревања.

    Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) установила је Светски дан хране 1979. године, сваке године овај значајан датум обележава више од 150 земаља. У Србији се овај датум обележава од 2001. године.

  • Обележена Европска недеља мобилности

    Европска недеља мобилности обележена је у око 3000 градова у 50 земаља у свету под овогодишњим слоганом „Одржива мобилност за здравље“. У Србији је у овој манифестацији учествовало 26 градова и општина организовањем „Пешачке недеље“, дана без аутомобила. Током овог дана промовисана је вожња бициклом и ролерима, а организоване су радионице, представе и изложбе.

    Програм Уједињених нација за развој (УНДП) учествовао је у обележавању манифестације у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, заједно са представницима Града Београда, Делегације Европске уније у Србији, Транспортне заједнице у Србији, Сталне конференције градова и општина. Они су доделили поклоне победницима фото конкурса за промоцију здравих видова транспорта.

  • Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”

    Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”, постављен је испред зграде Општине Стари град у Македонској улици у Београду. Ово „течно дрво“ како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља потпуно ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CO2) у урбаним подручјима где су његове концентрације највеће.

    – Више од половине становника Србије живи у урбаним насељима, чак 59%, и тај број се стално повећава. То у многоме утиче на густину насеља, квалитет живота, повећање броја возила на улицама, загађење и повећање штетних емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Процењује се да су градови извор чак 75% укупних емисија CO2 на свету, од чега највећи проценат долази из саобраћаја и хлађења и грејања у зградама – објаснила је Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

    Према њеним речима, како дрвеће и зелене површине представљају природне пречишћиваче ваздуха у урбаним подручјима често недостаје слободних површина за озелењавање, „LIQUID 3“ је ефикасно и иновативно решење за смањење емисије штетних гасова и побољшање квалитета ваздуха.

    – Фото-биореактор функционише тако да у акваријуму од шест стотина литара воде имамо алге које везују угљен диоксид и путем фотосинтезе у директном процесу производе чист кисеоник. Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан, пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујучи којој клупа има расвету током ноћи. Општина Стари град одлучила је да подржи пројекат који кроз паметна и иновативна решења директно доприноси побољшању квалитета живота наших суграђана, јавног здравља и чистије животне средине – рекао је Бојан Бојић, руководилац Одељења за друштвене делатности и пројекте развоја у Управи ГО Стари град.

    – Микроалге које се налазе у „ЛИQУИД 3˝ мењају два дрвета старости 10 година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Оно што је предност микроалги је што су ефикасније 10 до 50 пута у односу на дрво. Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета – истакао је Др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања.

    Како је објаснио, Институт је користио једноћелијске слатководне алге, које постоје у барама и језерима у Србији и могу да расту у води из чесме, а отпорне су на високе и ниске температуре. Систем не захтева посебно одржавање – довољно је на месец и по дана уклонити биомасу насталу дељењем алги, која може да се корити као одлично ђубриво, сипати нову воду и минерале, и алге настављају да расту бесконачно. Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика.

    „LIQUID 3“ је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Општина Стари град је као партнер у реализацији пројекта обезбедила локацију и дозволе за постављање система.

  • Како помоћу остатака хране упалити сијалицу?

    Помислите ли некад шта се даље дешава са деловима које одбацимо током припреме хране, као што су коре од поврћа и љуске од јаја, или са залогајима које с тањира бацимо у канту?

    Док сте у куповини, питате ли се где заврши храна из продавница након што јој истекне рок употребе?

    Када се баци у контејнер храна заједно са осталим отпадом заврши на депонијама. У Србији је то случај са око 250.000 тона отпада од хране годишње. Само 1 одсто отпада биолошког порекла, у који спада и отпад од хране, се прерађује.

    Зашто би то требало да нас брине? Бачена храна на депонијама трули и у атмосферу ослобађа угљен-диоксид и метан – два гаса која највише доприносе глобалном загревању и негативно утичу на климатске промене.

    Такође, бацајући храну, бацамо и енергију, јер свака органска материја има своју енергетску вредност. Само треба знати како је искористити.

    Управо до тог знања дошла је компанија Есо Трон из Новог Сада. Најпре су почели да из ресторана сакупљају јестиво отпадно уље које остаје након припреме хране.

    – Били смо пионири у Србији у сакупљању отпадних јестивих уља. Данас прерађујемо преко 70 одсто количина отпадних јестивих уља које раније су бацане у реке и загађивале животну средину – каже Бојан Глигић, регионални менаџер компаније.

    Све уље које сакупи Есо Трон прерађује и претвара у сировину за производњу енергије, односно струје и биодизела, а како је тај посао растао, развили су технологију која им омогућава да и друге врсте отпада од хране прераде на исти начин.

    – Индустрија и угоститељски сектор су највећи генератори био-отпада и наш је циљ да индустрију, трговинске ланце, хотеле и ресторане едукујемо о значају квалитетног управљања овом врстом отпада– објашњава Глигић.

    То значи да Есо Трон, осим што из ресторана и хотела односи оно што заврши у канти за ђубре, особље које ради са храном обучава како да тај отпад правилно баца, да би током прераде из њега могло да се произведе што више енергије.

    -Мени би можда било и лакше да бацам све на једно место, али није ми тешко да водим рачуна о раздвајању отпада. Мотивација ми је да тај отпад не заврши у природи, да не долази до загађења и настајања дивљих депонија – каже Душан Жгоњанин, шеф кухиње у једном од ресторана са којима Есо Трон сарађује.

    – Без обзира да ли је то мали угоститељски објекат или велика фабрика, принцип је исти. Сав отпад који се довози у наше постројење пролази одређени третман како би био употребљен за производњу биогаса. Развили смо технологију која може отпад биолошког порекла да усмери на добијање енергије, уз значајно смањење емисија штетних гасова – указује Глигић.

    Захваљујући технологији коју користи, Есо Трон из хране извлачи метан, исти онај гас који би иначе загађивао животну средину и загревао планету. Уместо тога, метан постаје сировина за производњу биогаса. Тако се за производњу струје и топлоте добија чиста, обновљива енергија. И то је одговор на питање из наслова.

    Када се овако произведена енергија користи за потрошњу, онда нема додатног загађења, што је један од принципа циркуларне економије. На овај начин се, прерадом отпада од хране истовремено штеди енергија и смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште, што значајно утиче на успоравање климатских промена.

    *** *** ***

    „Смањи смеће ради колективног здравља и среће“ компаније Есо Трон награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија еквивалентно 32.000 тона CO2, који би настао одлагањем таквог отпада на депоније.