Daily Archives

Помислите ли некад шта се даље дешава са деловима које одбацимо током припреме хране, као што су коре од поврћа и љуске од јаја, или са залогајима које с тањира бацимо у канту?

Док сте у куповини, питате ли се где заврши храна из продавница након што јој истекне рок употребе?

Када се баци у контејнер храна заједно са осталим отпадом заврши на депонијама. У Србији је то случај са око 250.000 тона отпада од хране годишње. Само 1 одсто отпада биолошког порекла, у који спада и отпад од хране, се прерађује.

Зашто би то требало да нас брине? Бачена храна на депонијама трули и у атмосферу ослобађа угљен-диоксид и метан – два гаса која највише доприносе глобалном загревању и негативно утичу на климатске промене.

Такође, бацајући храну, бацамо и енергију, јер свака органска материја има своју енергетску вредност. Само треба знати како је искористити.

Управо до тог знања дошла је компанија Есо Трон из Новог Сада. Најпре су почели да из ресторана сакупљају јестиво отпадно уље које остаје након припреме хране.

– Били смо пионири у Србији у сакупљању отпадних јестивих уља. Данас прерађујемо преко 70 одсто количина отпадних јестивих уља које раније су бацане у реке и загађивале животну средину – каже Бојан Глигић, регионални менаџер компаније.

Све уље које сакупи Есо Трон прерађује и претвара у сировину за производњу енергије, односно струје и биодизела, а како је тај посао растао, развили су технологију која им омогућава да и друге врсте отпада од хране прераде на исти начин.

– Индустрија и угоститељски сектор су највећи генератори био-отпада и наш је циљ да индустрију, трговинске ланце, хотеле и ресторане едукујемо о значају квалитетног управљања овом врстом отпада– објашњава Глигић.

То значи да Есо Трон, осим што из ресторана и хотела односи оно што заврши у канти за ђубре, особље које ради са храном обучава како да тај отпад правилно баца, да би током прераде из њега могло да се произведе што више енергије.

-Мени би можда било и лакше да бацам све на једно место, али није ми тешко да водим рачуна о раздвајању отпада. Мотивација ми је да тај отпад не заврши у природи, да не долази до загађења и настајања дивљих депонија – каже Душан Жгоњанин, шеф кухиње у једном од ресторана са којима Есо Трон сарађује.

– Без обзира да ли је то мали угоститељски објекат или велика фабрика, принцип је исти. Сав отпад који се довози у наше постројење пролази одређени третман како би био употребљен за производњу биогаса. Развили смо технологију која може отпад биолошког порекла да усмери на добијање енергије, уз значајно смањење емисија штетних гасова – указује Глигић.

Захваљујући технологији коју користи, Есо Трон из хране извлачи метан, исти онај гас који би иначе загађивао животну средину и загревао планету. Уместо тога, метан постаје сировина за производњу биогаса. Тако се за производњу струје и топлоте добија чиста, обновљива енергија. И то је одговор на питање из наслова.

Када се овако произведена енергија користи за потрошњу, онда нема додатног загађења, што је један од принципа циркуларне економије. На овај начин се, прерадом отпада од хране истовремено штеди енергија и смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште, што значајно утиче на успоравање климатских промена.

*** *** ***

„Смањи смеће ради колективног здравља и среће“ компаније Есо Трон награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија еквивалентно 32.000 тона CO2, који би настао одлагањем таквог отпада на депоније.