-
мар 13 2020 
Нов производ од старих фрижидера – рециклажом до смањења отпада и заштите животне средине
На тржишту Србије годишње се нађе око 20 милиона електронских и електричних апарата. Како потражња за њима расте, а цене им падају, стари апарати се све више бацају. Уколико заврше на депонији, електрични и електронски уређаји постају опасан отпад. У воду и земљу испуштају елементе опасне по здравље, као што су жива, олово и кадмијум, а у ваздух гасове са ефектом стаклене баште (ГХГ), који утичу на климатске промене. Један бачени фрижидер, на пример, испусти у атмосферу исту количину ЦО2 као авион који пређе скоро пола земљине кугле (10.000 км).
Електрични и електронски уређаји, међутим, могу да се рециклирају, и то тако да се од њих добије нов и поново употребљив производ, безбедан за животну средину. Управо тиме се бави предузеће Југо-Импеx Е.Е.Р. из Ниша. Да би електронски или електрични отпад уместо на депонији завршио у њиховом погону за рециклажу довољан је један телефонски позив. Екипа која сакупља отпад долази на кућну адресу и бесплатно га односи. Од 10.000 тона фрижидера колико се годишње баци у Србији, успели су да сакупе 4.000 тона. Када се правилно рециклира, све што чини један фрижидер поново је употребљиво.
„Из једног фрижидера рециклажом добијамо око 20 одсто пластике, 63 одсто гвожђа, 6 одсто обојених метала, 10 одсто пур праха који настаје прерадом пур пене, као и око 1 одсто фреона и уља“ – објашњава инжењер одржавања постројења и опреме у Југо-Импеxу, Ненад Тодоровић.
„Пур пена се користи као изолација у расхладним уређајима, и она садржи фреон. Фреон је један од гасова који имају највећи утицај на климатске промене. Правилном рециклажом фреон извлачимо из пур пене и од опасног отпада добијамо потпуно безбедан пур прах од кога ми правимо нови производ који има добре упијајуће (апсорбујуће) моћи. Ово је први такав производ у региону направљен 100 одсто од рециклираног материјала, и користи се као абсорбер за мрље од уља и нафте“ – наводи инжењер одржавања постројења и опреме у Југо-Импексу, Горан Здравковић.
Правилном рециклажом фрижидера спречавамо емисију гасова са ефектом стаклене баште, а производњом апсорбера добијамо користан производ безбедан по животну средину.
У Југо-Импексу очекују се да ће током наредне две године захваљући рециклажи фрижидера бити уклоњено око 10 тона фреона, што ће довести до смањења емисије 16.5 тона угљен-диоксида годишње.
Рециклажа отпада доприноси заштити животне средине, јер се кроз овакав процес правилно сакупља, транспортује, третира и збрињава опасан отпад. Са економске стране, материјали који се рециклажом враћају у употребу значајно су јефтинији у односу на исте материјале добијене класичним индустријским процесима, а циркуларни модел производње доприноси и отварању нових радних места.
Повећање циркуларности потрошње и производње један је од глобалних Циљева одрживог развоја (Циљ број 12) и доприноси напретку у процесу приступања Србије Европској унији (Поглавље 27 фокусирано на животну средину и климатске промене)
Производња апсорбера од пур пене из фрижидера је награђена као једно од пет најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ).
Више о правилној рециклажи електричног и електронског отпада можете погледати у овом видеу.
-
мар 10 2020 
Отворен изазов за управљање био-отпадом
На Палилулској пијаци у Београду данас је објављен почетак „Изазова за управљање био-отпадом“, који су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).
Циљ овог изазова је да пронађе и помогне реализацију иновативних решења за управљање биоразградивим отпадом, посебно отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта. Ова решења допринеће смањењу емисије гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и повећати употребу обновљивих извора енергије.
Изазов су званично отворили амбасадор Краљевине Шведске у Републици Србији Њ. Е. Јан Лундин, помоћница министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић и стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап.
Амбасадор Краљевине Шведске у Републици Србији Њ. Е. Јан Лундин, поручио је да су иницијативе попут ове, које подстичу иновативна решења, важне за животну средину, али и за привреду Србије, јер ће резултирати новим радним местима.
„У оквиру подршке коју Шведска пружа Србији како би њен процес придруживања Европској Унији ишао брже, помажемо да Србија унапреди начин управљања отпадом. У Европској Унији и Шведској постоји много примера добре праксе и успешних пословних решења за управљање био-отпадом. Овај пројекат ће омогућити да разменимо идеје, учећи једни од других“, поручио је Лундин.
О активностима које је Србија предузела како би решила проблем управљања био-отпадом говорила је помоћница министра заштите животне средине Биљана Филиповић-Ђушић.
„У припреми је нова Стратегија управљања отпадом од 2020. до 2025. године, усклађена са пет нових директива ЕУ о циркуларној економији. Очекује се да ће бити усвојена ове године. Поновно искоришћење биоразградивог отпада у складу је процесом примене циркуларне економије у Србији, са најбољом праксом у земљама ЕУ и европским законодавством. Управо ће кроз овај пројекат бити олакшано успостављање инфраструктуре за управљање био-отпадом, пре свега за његово сакупљање и раздвајање од других врста отпада“.
Она је напоменула да су циљеви у земљама ЕУ, којима би и Србија требало да тежи, да се до 2035. године рециклира 65 одсто отпада, као и да се мање од 10 одсто отпада одлаже на депоније.
„Уз подршку Владе Краљевине Шведске и у сарадњи са Министарством заштите животне средине, УНДП помаже Србији да, кроз унапређење управљања биоразградивим отпадом, смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште и загађење, отвори нова радна места и уштеди ресурсе. Надам се да ћемо захваљујући овом изазову добити много добрих предлога и да ћемо заједно допринети да се сакупи и третира већа количина овог отпада, у корист привреди, животној средини и грађанима Србије“ рекла је Франсин Пикап, стална представница УНДП-а у Србији.
Боље управљање биоразградивим отпадом доприноси постизању неколико Циљева одрживог развоја УН-а: окончању сиромаштва и глади, осигуравању доброг здравља, обезбеђивању приступачне и чисте енергије, одрживом начину потрошње и производње, изградњи одрживих градова и заједница и спречавању климатских промена, додала је Пикап.
Према подацима Организације за храну и пољопривреду (ФАО), трећина хране произведене глобално се баци, а то је количина која би била довољна да се нахрани скоро милијарда гладних у свету.
Према доступним проценама, у Србији се од остатака из прехрамбене индустрије, ресторана, самопослуга и појединачних домаћинстава, уз зелени отпад из башта и паркова, годишње скупи око 900.000 тона биоразградивог отпада. Око 70 одсто тог отпада заврши на несанитарним депонијама, штетећи животној средини и повећавајући емисије ГХГ. Само 1 проценат биолошког отпада се сакупља и прерађује, а губитак у неискоришћеним ресурсима Србију кошта приближно 50 милиона евра годишње.
Јавни позив за учешће у “Изазову за управљање био-отпадом“ отворен је до 22. априла 2020. године. Иновативне идеје за ефикасније управљање отпадом од хране и зеленим комуналним отпадом могу да пријаве локалне самоуправе, јавна предузећа, научно-истраживачке институције и организације цивилног друштва. Тимови чија решења буду одабрана сарађиваће са стручним менторима, а најбољих пет ће добити суфинансирање како би применили своје идеје у пракси. Такође ће учествовати у студијским посетама Шведској, где ће из прве руке учити из најбољих европских примера.
Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ и јавни позив за иновативна решења покренуо је Програм Уједињених нација за развој (УНДП), у сарадњи са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Више информација о условима учешћа у изазову доступно је на сајту http://74zy3a1.undp.org.rs/en/izazov-bio-otpada/.
-
феб 27 2020 
Одржане регионалне радионице за Јавни позив „Изазов за управљање био-отпадом”
Јавни позив у оквиру пројекта „Изазов за управљање био-отпадом“ представљен је на регионалним радионицама у Нишу, Новом Саду, Чачку и Београду. У радионицама су учествовали представници приватних компанија, јавних предузећа, локалних самоуправа, научно-истраживачких организација и невладиног сектора, како би се припремили за учешће у Јавном позиву који ће бити отворен 10. марта и трајати до 22. априла 2020. године.
– Идеја нам је да што више укључимо приватан сектор у решавање проблема биоразградивог, односно да ова врста отпада не заврши на депонијама, с обзиром да се депоновањем разлаже на метан, веома потентан гас са ефектом стаклене баште– рекао је портфолио менаџер Програма Уједињених нација за развој (УНДП) за климатске промене Мирослав Тадић и додао да је главни циљ пројекта да укључи приватни сектор у решавање проблема климатских промена кроз иновативна техничко-технолошка решења и бизнис моделе.
Један од резултата пројекта, према Тадићевим речима, требало би да буде и увођење принципа циркуларне економије у збрињавање био-отпада у Србији.
Начелница Одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине Радмила Шеровић је најавила да ће нова Стратегија управљања отпадом бити доступна на српском језику до краја фебруара и да ће у њој бити реведирани циљеви управљања отпадом.
– У новој Стратегији ова врста отпада заузима значајно место, иако имамо мало података о количинама и врстама био-отпада који се генерише у Србији. У складу са директивама Европске уније предвидели смо стратешке мере како унапредити управљање овом врстом отпада. Такође, идентификоваћемо све произвођаче биоразградивог отпада – навела је Шеровић.
Она је указала да ће кроз пројекат„Изазов за управљање био-отпадом“ бити олакшано успостављање инфраструктуре за управљање био-отпадом, пре свега његовог сакупљања, раздвајања од других врста отпада и третмана, „како ни килограм не би завршио на депонијама“. Како је објаснила, у Србији постоји мали број оператера који се бави третманом био-отпада, што се може објаснити тиме да је та делатност непрофитабилна.
– Најмање смо напредовали у управљању био-отпадом зато што не постоји инфраструктура за сакупљање и третман. Више од 60 предузећа је добило дозволу за његово управљање, али не раде сви. Инвестиције су велике, делатност није исплатива и зато нисмо напредовали. Цела Србија би требало да има у свих 26 региона најмање по једно биогасно постројење. Без таквих постројења и компостана нећемо моћи да испунимо циљеве, а за то су нам неопходна велика улагања, као и изградња инфраструктуре која је повезана са развојем региона – истакла је Шеровић и додала да је пракса свуда у свету да произвођач отпада, плаћа за његово збрињавање кроз принцип „загађивач плаћа“.
Координаторка пројекта Ана Секе је објаснила да пројекат има два под изазова од којих се један односи на отпад од хране и кухињски отпад, а други на зелени отпад из паркова и башта. Такође, навела је фазе пројекта и услове које учесници морају испуњавати за пријаву.
– На јавни позив могу се пријавити локалне самоуправе, јавна предузећа, приватна предузећа, научно-истраживачке институције и организације цивилног друштва.Кроз акцелерацију пројеката учесници ће добити менторску и експертску подршку од националних и шведских експерата, кроз радионице и тренинге, студијске посете, учествовање на конференцијама, јавним догађајима, сајмовима у циљу представљања пројеката. Пет најзрелијих пројеката добиће средства за суфинансирање имплементације – навела је Секе.
У Србији се годишње произведе укупно 900.000 тона биоразградивог отпада, према подацима које је изнела сарадница за регулаторну реформу Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) Ђурђија Петровић, а Закон о управљању отпадом не предвиђа обавезу одвојеног сакупљања, због чега више од 500.000 тона заврши на комуналним депонијама.
– Мешани кухињски отпад се из домаћинстава углавном баца на депоније, или се користи у пољопривреди и за исхрану животиња. Један део отпада од привредних субјеката се предаје оператерима, али се то плаћа због чега неки избегавају ту обавезу. Од 2011. до 2018. године само 30 предузећа је пријавило био-отпад Агенцији за заштиту животне средине, а обавеза свих генератора је да извештавају о количинама – рекла је Петровић.
Представници Савеза за заштиту животне средине НАЛЕД-а предложили су, као потенцијалну меру за унапређење прописа, усвајање Правилника о управљању кухињским отпадом за објекте који производе велике количине оброка дневно. Правилником би била прописана обавеза одвојеног сакупљања ове врсте отпада и његове предаје овлашћеном оператеру.
Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).
Заинтересовани за учешће који нису у могућности да присуствују радионицама могу погледати презентације на следећим линковима:
За све додатне информације можете контактирати координатора пројекта, Ану Секе на ana.seke@undp.org
-
феб 22 2020 
Регионалне радионице за представљање Јавног позива у оквиру пројекта „Изазов за управљање био-отпадом“
Припремне радионице поводом објављивања Јавног позива у оквиру пројекта „Изазов за управљање био-отпадом“ почеле су ове недеље у Нишу и Новом Саду. Следеће радионице ће бити одржане: 21. фебруара у Чачку, 24. и 28. фебруара у Београду.
Пројекат су покренули Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).
На радионицама ће бити представљен пројекат и услови јавног позива, а учесници ће имати прилику да раде на развијању иновативних идеја у области био-отпада: отпада од хране и зеленог отпада.
Заинтересовани за учешће који нису у могућности да присуствују радионицама могу погледати презентације на следећим линковима:
За све додатне информације можете контактирати координатора пројекта, Ану Секе на ana.seke@undp.org
-
феб 11 2020 
Позив за предузетнике за учешће у програму акцелерације Европског института за иновације и технологију
Такмичење у иновацијама „EIT Jumpstarter“ организује се са циљем да открије и подржи најбоље идеје истраживача, стручњака и старт-апова у почетној фази, који могу имати утицаја на ланац вредности сировина.
Укључите се у највеће европске мреже иновација (EIT RawMaterials, EIT Food, EIT Health, EIT InnoEnergy, EIT Manufacturing and EIT UrbanMobility), научите како да развијете пословни план и понудите своју идеју будућим инвеститорима.
Да бисте се пријавили за такмичење пошаљите своју идеју о иновативном производу или услузи који могу утицати на сектор сировина. Победници ће добити награду, биће укључени у разне догађаје које организује EIT RawMaterials и имаће прилику да се повежу са највећом светском заједницом у овом сектору.
Рок за пријаву је 15. март 2020.
Више информација можете прочитати овде.
Линк за пријаву.
