admin

Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) представили су данас резултате Климатског инкубатора и доделили средстава за имплементацију иновативних технолошких решења и пословних модела за смањење гасова са ефектом стаклене баште у пет општина и градова, али и широм Србије због велике могућности њихове даље примене.

Бесповратна средства за суфинансирање технолошких решења и бизнис модела добиле су компаније: ЈКП Топлана Шабац, Eso Tron, Jugo-Impex d.o.o,  Sanicula d.o.o. i GreenEnergy Point d.o.o. Реализација њихових идеја допринеће повећању енергетске и трошковне ефикасности, повећању удела енергије из обновљивих извора, стимулисању циркуларне економије и побољшаном управљању отпадом широм Србије, а посебно у Нишу, Параћину, Бољевцу, Руменци, Шапцу.

Са представницима пет победничких тимова данас су потписани споразуми и додељена су им средства за суфинансирање имплементације. Укупна вредност додељених бесповратних средстава је $470.000 а укупна вредност инвестиција око $11.000.000. Очекивано смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, у периоду животног века награђених пројеката, је око 500.000т CО2, односно еквивалентно садњи 115,000 стабала, или пошумљавању површине од 145 фудбалских стадиона.

„Пројекат ‘Локални развој отпоран на климатске промене’ један је од најважнијих пројеката које Министарство заштите животне средине спроводи зато што подразумева стручност, финансијску подршку, иновативност и конкретне резултате“, рекао је министар Горан Триван. „Доста је Србија била прљава и мусава, хоћемо да решавамо питање животне средине заједно и конкретно. Министарство ће наставити да подражава иноватвне идеје и нова технолошка решења која ће дати конкретне резултате у борби против климатских промена, али и унапређењу животне средине у најопштијем смислу“, нагласио је министар Горан Триван на церемонији потписивања споразума о додели средстава за суфинансирање.

“Поред подршке развоју иновативних идеја кроз Климатски инкубатор, УНДП помаже и у њиховој реализацији како би допринео борби против климатских промена и одрживом развоју у Србији. Ублажавање климатских промена је инвестиција у пословање. Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште штеди новац путем побољшања енергетске ефикасности, смањења трошкова производње и раста продаје, чинећи компаније тржишно конкурентнијим”, рекла је в.д. сталне представнице УНДП-а у Србији Стелиана Недера ”.

Јавни позив „Изазов за иновативна решења“, расписан у оквиру заједничког пројекта Министарства и УНДП-а под називом Локални развој отпоран на климатске промене, помогао је да се идентификују  иновативне идеје и пројекти за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и прилагођавање локалних заједница у Србији како би постале отпорније на промене климе. Награђени иноватори су, поред почетне финансијске подршке, добили прилику да у Климатском инкубатору, основаном у оквиру пројекта, развију своје идеје у пројекте спремне за примену у пракси.

Програм УН за развој, заједно са платформом Цитизенергy, Европском платформом за прикупљање средстава из групних улагања и асоцијацијом Енергетски градови, окупили су градоначелнике из осам земаља: Молдавије, Србије, Грузије, Таџикистана, Хрватске, Сомалије, Либана и Португала, како би покренули иницијативу за промоцију нових модела финансирања пројеката соларних електрана. Локалне самоуправе које учествују у климатском акцелератору у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ представиле су своје пројекте у Лисабону 18. и 19. марта. У оквиру састанка представници градова подржали су платформу градоначелника за повећање коришћења соларне енергије под називом „Платформа соларних градова“ (Solar Mayors platform).

С обзиром да је потенцијал искоришћења соларне енергије све већи услед константног унапређења технологије као и да су соларни панели доступнији због великог пада цене у последњих 10 година, неопходно је наћи нове моделе финансирања и наћи механизме за размену искустава. Из тог разлога покренута је „Платформа соларних градова“, где ће све заинтересоване стране имати прилику да се упознају са најновијим моделима промоције употребе соларне енергије, размене најбоље праксе и промовишу ангажовање грађана у коришћењу обновљивих извора енергије. Платформа треба да успостави сарадњу на локалном и националном нивоу, укључи организације цивилног друштва, приватни сектор и грађане у повећању транспарентности и ефикасности рада институција као и да стимулише иновације и сарадњу са свим заинтересованим странама.

Нови модели финансирања као што су модели групног улагања – crowdfunding, енергетске задруге, употреба крипто валута (SolarCoin),компаније за финансирање енергетских услуга по принципу штедње (енг. Energy service companies financed by savings – ESCO) и друге, представљени су током догађаја и очекује се да ови нови модели финансирања помогну у повећању производње електричне енергије коришћењем соларних панела у градовима.

На радионици су учествовали представници Крагујевца, Ниша и Шапца, коју су имали прилику да се упознају са начином планирања и спровођења цроwдфундинг кампања које планирају да реализују у наредних годину дана за набавку соларних панела који ће бити постављени на крововима јавних установа. С обзиром на различите типове цроwдфундинг кампања планирано је прикупљање средстава кроз донацијско групно улагање (Донатион цроwдфундинг) за пројекте у Крагујевцу (вртић Зека) и Шапцу (Центар за децу и младе), али и кроз инвестиционо групно улагање (Investment crowdfunding) у Шабцу, где ће на кров ЈКП Топлане Шабац бити постављени соларни панели кроз инвестиције појединаца. Представници ових градова први су потписници повеље „Клуба соларних градова“ (Solar Mayor’s Club), где ће имати прилику да се повежу са другим градовима и размене своја искуства у crowdfunding кампањама, како би се исте спровеле и у другим градовима Србије.

Београд, 28. новембар 2018 – У оквиру Belgrade Venture forum-a, Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП) организовали су данас јавно представљање иновативних технолошких решења и пословних модела у области борбе против климатских промена, у оквиру заједничког пројекта под називом „Локални развој отпоран на климатске промене“ .

Домаћи и међународни инвеститори имали су прилику да се упознају са 12 тимова и њиховим иновативним технолошким решењима и пословним моделима у областима као што су: производња обновљивих извора енергије, повећање енергетске ефикасности, побољшање управљања отпадом, изградња паметне градске инфраструктуре, производња нових врста биомасе, увођење иновативних нових материјала и урбана е-мобилности.

„Данас смо представили иновативна технолошка решења и пословне моделе који су се показали као најзрелији за примену у пракси, рекла је Даринка Радојевић, национална пројектна директорка у Министарству заштите животне средине и додала “Наши иноватори, пионири у области климатских промена су важан ресурс за Србију. Иновације су кључни фактор конкурентности предузећа, а са националног аспекта оне су покретач привреде, раста бруто друштвеног производа и запошљавања”.

“Примена иновативних климатски паметних решења ће омогућити стварање подстицајног окружења за повећање инвестиција у енергетску ефикасност, подстаћи развој “зеленог” пословања, стимулисати економски раст и пружање квалитетнијих услуга за грађане“ рекао је Жарко Петровић, тим лидер за витални развој Програма Уједињених нација за развој у Србији (УНДП). „Позивамо све заинтересоване инвеститоре да кроз партнерство подрже имплементацију ових пројеката у пракси која је планирана почетком 2019. године“, нагласио је.

На јавни позив пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ – „Изазов за иновативна решења“ – пристигло је чак 111 пријава из целе Србије, а одабране су 34 иновативне идеје за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште. Победници су имали прилику да у Климатском инкубатору/акцелератору, установљеном од стране заједничког пројекта развију своје идеје у зреле пројекте спремне за примену.

Пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“ (http://74zy3a1.undp.org.rs/) који спроводи Министарство заштите животне средине уз подршку Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) има за циљ да стимулише иновације и партнерство јавног, приватног и цивилног сектора у смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште и изградњи локалних заједница које су отпорне на климатске промене. Партнери на пројекту су Делегација Европске уније у Републици Србији, Влада Краљевине Шведске, Влада Швајцарске и национални партнери попут Фонда за иновациону делатност и Сталне конференције градова и општина.

Снимак jавног представљања иновативних, климатски паметних технолошких решења и бизнис модела можете погледати на: https://www.youtube.com/watch?v=4Jsp5CannrY

Климатон, у форми хакатон такмичења, је глобални покрет посвећен решавању највећих климатских изазова са којима се данас градови суочавају, а који се у исто време одржава у преко 100 градова широм планете. Ове године Климатон је први пут одржан и у Крагујевцу, Шапцу, Зејечару, Новом Саду и Нишу, а учесници су у тимовима током 24 часа радили на припреми решења за климатске изазове ових локалних самоуправа. Oрганизација Климатона у Шапцу и Крагујевцу је подржана од стране пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ (Министарство заштите животне средине, УНДП, ГЕФ) и Climate KIC пројекта којим у Србији координира Привредна комора Србије.

Тема овогодишњег Климатона у Крагујевцу је била како мотивисати грађане да се активније укључе у сектор управљања отпадом на градском нивоу. Конкретно, примарна сепарација отпада је идентификована као горући проблем и од учесника се очекивало да кроз иновативна решења допринесу његовом решавању. Учесници су подршку у припреми својих решења током догађаја добили од стручњака из области управљања отпадом и пословног планирања. Организатори овог догађаја за Крагујевац били су Центар за еколошко образовање и одрживи развој (ЦЕООР), град Крагујевац и Канцеларија за младе Крагујевац, Факултет инжењерских наука, Удружење грађана УнБеСо и БИЦ Крагујевац.

У Крагујевцу прва три места освојили су:

I место Green ING

Израда софтверске апликације за рачунар и телефон преко које би се грађани могли информисати о распореду сакупљања отпада, имали могућност пријаве неадекватно одложеног отпада, стању напуњености контејнера итд. Апликација би имала и едукативну страну, а била би постављена и правна регулатива из ове области.

II место Green IT

Систем ефективне примарне сепарације отпада и мониторинг паметних контејнера. Ови контејнери би имали сензоре за различите врсте отпада, степен напуњености контејнера, температуру у контејнеру (јављали би аутоматски ватрогасцима, ако неко запали контејенер). На кесама за отпад које би делило ЈК предузеће био би бар код, који би повезивао бачену кесу са корисником који баца отпад.

III место Green Idea

Суштина ове идеје је сакупљање и примарна селекција отпада по основним и средњим школама као и факултетима. Као подстицај за ученике и студенте који правилно одлажу отпад у одговарајуће посуде/канте предвиђене су награде.

На Климатон изазову у Стартит центру у Шапцу учесници су радили на идејама и решењима како би побољшали управљање отпадом, повећали свест о значају рециклаже и поновном коришћењу одређеног типа отпада. Климатон у Шапцу је повезао локалне и регионалне тимове са менторима и експертима који су им помогли да развију одржива и иновативна решења за проблеме управљања отпадом. Догађај су партнерски организовали град Шабац и Стартир центар.

У Шапцу, победници такмичења су:

I место Trash.Cо

Изарада апликације „Асистент за рециклажу“’. Идеја апликације је да помогне грађанима и локалним предузећима која се баве управљањем отпадом у граду Шапцу да заштите животну средину и максимлано искористе постојеће ресурсе. Решење се односи на пружање комплетних информацијама о местима на којима је могуће рециклирати различите материјале и тренутној количини отпада која се налази у кантама за рециклажу, што се постиже кроз креирање апликације, интернет странице и пословног портала.

II место Авала Green Life

Постављање контејнера за одлагање опушака од цигарета „О’Пушко“ који би спречио даље загађење животне средине, омогућио рециклажу и продају отпадних материјала.

Најиновативније идеје у оба града су награђене вредним наградама!

Тимови Климатског инкубатора/акцелератора пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ уествовали су на представљању прве соларне електране у Крижевцима у Хрватској, изграђене по моделу групног улагања – crowdfunding.

Крижевци су први град у Хрватској у коме је спроведен пројект групног улагања у обновљиве изворе енергије према моделу микро зајмова. Овај успешно завршен пројекат, под називом „Крижевачки сунчани кровови“, спровела је „Зелена енергетска задруга“.

Модел групног улагања грађана у пројекте сунчане електране добар је пример за примену и у другим градовима у Хрватској и у регији – закључак је полудневне конференције коју је Зелена енергетска задруга организовала уз подршку Climate KIC за Хрватску, партнера из Удружења градова, организације Greenpeace, Града Крижевци, Европског удружења градова Еnergy Cities и програма „Покрени нешто своје“.

Конференција је окупила представнике градова из Хрватске и региона на месту где је постављена и недавно пуштена у погон прва фотнапонска електрана финансирана по моделу групног улагања грађана – на згради Технолошког парка у Крижевцима. У уводним излагањима присутне су поздравили директори Развојног центра и Технолошког парка Тихомир Ходак и Зоран Кордић, менаџер Зелене енергетске задруге, а затим су се гостима обратили градоначелник Крижевца Марио Рајин, као и Дубравко Понош директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност. На округлом столу посвећеном размени искустава у региону учествовали су и Миодраг Глушчевић из Сталне конференције градова и општина и Милун Јовановић, представник Краљева.