admin

Светски дан хране обележен је 16. октобра широм света кроз различите акције и манифестације. Овај глобални догађај представља дан подизања свести и колективне акције за борбу против глади и обезбеђивању здраве исхране за све. Тим поводом припремили смо савете како смањити отпад од хране у домаћинствима једноставним корацима који штеде новац, истовремено чувајући планету земљу од загађења и утичући на смањење глобалног загревања.

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) установила је Светски дан хране 1979. године, сваке године овај значајан датум обележава више од 150 земаља. У Србији се овај датум обележава од 2001. године.

Европска недеља мобилности обележена је у око 3000 градова у 50 земаља у свету под овогодишњим слоганом „Одржива мобилност за здравље“. У Србији је у овој манифестацији учествовало 26 градова и општина организовањем „Пешачке недеље“, дана без аутомобила. Током овог дана промовисана је вожња бициклом и ролерима, а организоване су радионице, представе и изложбе.

Програм Уједињених нација за развој (УНДП) учествовао је у обележавању манифестације у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, заједно са представницима Града Београда, Делегације Европске уније у Србији, Транспортне заједнице у Србији, Сталне конференције градова и општина. Они су доделили поклоне победницима фото конкурса за промоцију здравих видова транспорта.

Први урбани фото-биореактор у Србији, „LIQUID 3”, постављен је испред зграде Општине Стари град у Македонској улици у Београду. Ово „течно дрво“ како га називају у Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду где је осмишљен, представља потпуно ново биотехнолошко решење за пречишћавање ваздуха и смањење емисије угљен-диоксида (CO2) у урбаним подручјима где су његове концентрације највеће.

– Више од половине становника Србије живи у урбаним насељима, чак 59%, и тај број се стално повећава. То у многоме утиче на густину насеља, квалитет живота, повећање броја возила на улицама, загађење и повећање штетних емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Процењује се да су градови извор чак 75% укупних емисија CO2 на свету, од чега највећи проценат долази из саобраћаја и хлађења и грејања у зградама – објаснила је Франсин Пикап, стална представница Програма Уједињених нација за развој (УНДП) у Србији.

Према њеним речима, како дрвеће и зелене површине представљају природне пречишћиваче ваздуха у урбаним подручјима често недостаје слободних површина за озелењавање, „LIQUID 3“ је ефикасно и иновативно решење за смањење емисије штетних гасова и побољшање квалитета ваздуха.

– Фото-биореактор функционише тако да у акваријуму од шест стотина литара воде имамо алге које везују угљен диоксид и путем фотосинтезе у директном процесу производе чист кисеоник. Пројекат је осмишљен тако да буде и мултифункционалан, пројектован је као клупа, има пуњаче за мобилне телефоне, као и соларну плочу захваљујучи којој клупа има расвету током ноћи. Општина Стари град одлучила је да подржи пројекат који кроз паметна и иновативна решења директно доприноси побољшању квалитета живота наших суграђана, јавног здравља и чистије животне средине – рекао је Бојан Бојић, руководилац Одељења за друштвене делатности и пројекте развоја у Управи ГО Стари град.

– Микроалге које се налазе у „ЛИQУИД 3˝ мењају два дрвета старости 10 година или 200 квадрата травњака. Систем је исти јер и дрво и трава врше фотосинтезу и везују угљен-диоксид. Оно што је предност микроалги је што су ефикасније 10 до 50 пута у односу на дрво. Циљ нам није да заменимо шуме, него да помоћу овог система попунимо оне урбане џепове где не постоји простор за садњу дрвећа. У неким условима великог загађења дрво не може ни да опстане, док алгама то загађење не смета – истакао је Др Иван Спасојевић, један од аутора пројекта из Института за мултидисциплинарна истраживања.

Како је објаснио, Институт је користио једноћелијске слатководне алге, које постоје у барама и језерима у Србији и могу да расту у води из чесме, а отпорне су на високе и ниске температуре. Систем не захтева посебно одржавање – довољно је на месец и по дана уклонити биомасу насталу дељењем алги, која може да се корити као одлично ђубриво, сипати нову воду и минерале, и алге настављају да расту бесконачно. Овај пројекат има за циљ да популаризује и рашири примену микроалги у Србији, јер се оне могу користити у пречишћавању отпадних вода, као компост за зелене површине, за производњу биомасе и биогорива, као и за пречишћавање ваздуха од издувних гасова из фабрика.

„LIQUID 3“ је награђен као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Општина Стари град је као партнер у реализацији пројекта обезбедила локацију и дозволе за постављање система.

Помислите ли некад шта се даље дешава са деловима које одбацимо током припреме хране, као што су коре од поврћа и љуске од јаја, или са залогајима које с тањира бацимо у канту?

Док сте у куповини, питате ли се где заврши храна из продавница након што јој истекне рок употребе?

Када се баци у контејнер храна заједно са осталим отпадом заврши на депонијама. У Србији је то случај са око 250.000 тона отпада од хране годишње. Само 1 одсто отпада биолошког порекла, у који спада и отпад од хране, се прерађује.

Зашто би то требало да нас брине? Бачена храна на депонијама трули и у атмосферу ослобађа угљен-диоксид и метан – два гаса која највише доприносе глобалном загревању и негативно утичу на климатске промене.

Такође, бацајући храну, бацамо и енергију, јер свака органска материја има своју енергетску вредност. Само треба знати како је искористити.

Управо до тог знања дошла је компанија Есо Трон из Новог Сада. Најпре су почели да из ресторана сакупљају јестиво отпадно уље које остаје након припреме хране.

– Били смо пионири у Србији у сакупљању отпадних јестивих уља. Данас прерађујемо преко 70 одсто количина отпадних јестивих уља које раније су бацане у реке и загађивале животну средину – каже Бојан Глигић, регионални менаџер компаније.

Све уље које сакупи Есо Трон прерађује и претвара у сировину за производњу енергије, односно струје и биодизела, а како је тај посао растао, развили су технологију која им омогућава да и друге врсте отпада од хране прераде на исти начин.

– Индустрија и угоститељски сектор су највећи генератори био-отпада и наш је циљ да индустрију, трговинске ланце, хотеле и ресторане едукујемо о значају квалитетног управљања овом врстом отпада– објашњава Глигић.

То значи да Есо Трон, осим што из ресторана и хотела односи оно што заврши у канти за ђубре, особље које ради са храном обучава како да тај отпад правилно баца, да би током прераде из њега могло да се произведе што више енергије.

-Мени би можда било и лакше да бацам све на једно место, али није ми тешко да водим рачуна о раздвајању отпада. Мотивација ми је да тај отпад не заврши у природи, да не долази до загађења и настајања дивљих депонија – каже Душан Жгоњанин, шеф кухиње у једном од ресторана са којима Есо Трон сарађује.

– Без обзира да ли је то мали угоститељски објекат или велика фабрика, принцип је исти. Сав отпад који се довози у наше постројење пролази одређени третман како би био употребљен за производњу биогаса. Развили смо технологију која може отпад биолошког порекла да усмери на добијање енергије, уз значајно смањење емисија штетних гасова – указује Глигић.

Захваљујући технологији коју користи, Есо Трон из хране извлачи метан, исти онај гас који би иначе загађивао животну средину и загревао планету. Уместо тога, метан постаје сировина за производњу биогаса. Тако се за производњу струје и топлоте добија чиста, обновљива енергија. И то је одговор на питање из наслова.

Када се овако произведена енергија користи за потрошњу, онда нема додатног загађења, што је један од принципа циркуларне економије. На овај начин се, прерадом отпада од хране истовремено штеди енергија и смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште, што значајно утиче на успоравање климатских промена.

*** *** ***

„Смањи смеће ради колективног здравља и среће“ компаније Есо Трон награђено је као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија еквивалентно 32.000 тона CO2, који би настао одлагањем таквог отпада на депоније.

Шест иновативних идеја за управљање био-отпадом добило финансијску подршку

Шест иновативних решења која ће допринети смањењу настанка, као и поновној употреби биоразградивог отпада у Србији, добила су средства за суфинансирање како би била примењена у пракси. Она су изабрана у оквиру „Изазова за управљање био-отпадом“, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Циљ овог изазова је био да пронађе и омогући реализацију иновативних решења за управљање отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта.

Примена одабраних идеја помоћи ће да се количина отпада смањи бољим планирањем набавке, раздвајањем отпада који може да се рециклира, употребом биоразградивог отпада за производњу компоста за ђубриво, пелета и брикета за производњу енергије, али и сапуна и јестивих уља.

Ова иновативна решења такође ће допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и загађења, као и развоју циркуларне економије у Србији.

Захваљујући идеји ЈКП „Хигијена Панчево“ у Србији ће први пут бити уведен систем одвајања комуналног отпада у појединачним домаћинствима. Њиме ће бити обухваћено 300 домаћинстава у „пилот зони“ града. Свако од ових домаћинстава ће добити кућни компостер, у који се одлаже отпад од хране и зелени отпад, а компост који на тај начин настане може да се користи као ђубриво. Уз то, домаћинства ће добити и посуду за одвајање ПЕТ амбалаже и посуду за мешани комунални отпад, док ће на заједничким уличним пунктовима моћи да одлажу и стакло. „Хигијена Панчево“ ће мерити количину овако прикупљеног отпада и о томе водити електронску евиденцију, како би домаћинства услугу одношења смећа плаћала према количини мешовитог комуналног отпада коју бацају.

У виноградима на територији општине Вршац настају велике количине отпада од грања, која углавном завршава на депонијама или се пали. Млекара „Петров“ из Великог Средишта код Вршца дошла је на идеју да од тог грања производи био-пелете које ће користити као гориво за потребе производње млечних производа. Ова млекара већ за те потребе балира и користи сламу са своје фарме, али су се одлучили да уведу нову праксу, јер пелет од остатака винове лозе има бољу калоријску вредност од сламе. Тиме ће са мање сировина производити више енергије.

Организација цивилног друштва БИОИДЕА, у сарадњи са Институтом за општу и физичку хемију из Београда, осмислила је начин израде сапуна и свећа од јестивог отпадног уља у кућним условима. Они ће заинтересованим грађанима Београда и Сјенице бесплатно поделити 2000 посуда са зеолитом, у којима може да се пречисти уље искоришћено за спремање хране, као и рецептуру за прављење сапуна. Ова организација ће такође обучити жене које живе у руралним подручјима Србије да од јестивог отпадног уља израђују сапуне и свеће за пласман на тржиште, како би себи обезбедиле извор прихода.

Компанија „Агросе“ из Младеновца, која се бави производњом џемова и услужним пасирањем воћа, ће од коштица које остају након прераде воћа производити различите врсте јестивог уља за људску употребу, као и брашно које може да се користи као додатак исхрани животиња. На тај начин ће смањити количину отпада од хране која настаје у ланцу прераде воћа.

Компанија „Hyperether” из Новог Сада развиће мобилну апликацију на принципу вештачке интелигенције, која ће допринети смањењу отпада од хране, тако што ће пратити када истиче рок храни у фрижидеру, и упозорити кориснике апликације да је на време искористе. Апликација ће то радити на основу фотографија хране у фрижидеру, а корисницима ће нудити и рецепте за спремање оброка од намирница које су им на располагању. За грађане ће апликација бити доступна бесплатно, док ће хотелима, ресторанима и кафићима бити понуђена комерцијална верзија, за боље планирање набавке.

Како би се максимално искористио биоразградиви отпад са депонија, ЈКП „Регионални центар за управљање отпадом Дубоко Ужице“ ће од већих комада дрвета производити пелете и брикете, а од остатака дрвета украсни и декоративни малч. На самој депонији ће отворити компостану, где ће се сав остали био-разградиви отпад прерађивати у квалитетан компост, који се користи као ђубриво.

***

Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).