Шест иновативних идеја за управљање био-отпадом добило финансијску подршку

Шест иновативних решења која ће допринети смањењу настанка, као и поновној употреби биоразградивог отпада у Србији, добила су средства за суфинансирање како би била примењена у пракси. Она су изабрана у оквиру „Изазова за управљање био-отпадом“, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Циљ овог изазова је био да пронађе и омогући реализацију иновативних решења за управљање отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта.

Примена одабраних идеја помоћи ће да се количина отпада смањи бољим планирањем набавке, раздвајањем отпада који може да се рециклира, употребом биоразградивог отпада за производњу компоста за ђубриво, пелета и брикета за производњу енергије, али и сапуна и јестивих уља.

Ова иновативна решења такође ће допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и загађења, као и развоју циркуларне економије у Србији.

Захваљујући идеји ЈКП „Хигијена Панчево“ у Србији ће први пут бити уведен систем одвајања комуналног отпада у појединачним домаћинствима. Њиме ће бити обухваћено 300 домаћинстава у „пилот зони“ града. Свако од ових домаћинстава ће добити кућни компостер, у који се одлаже отпад од хране и зелени отпад, а компост који на тај начин настане може да се користи као ђубриво. Уз то, домаћинства ће добити и посуду за одвајање ПЕТ амбалаже и посуду за мешани комунални отпад, док ће на заједничким уличним пунктовима моћи да одлажу и стакло. „Хигијена Панчево“ ће мерити количину овако прикупљеног отпада и о томе водити електронску евиденцију, како би домаћинства услугу одношења смећа плаћала према количини мешовитог комуналног отпада коју бацају.

У виноградима на територији општине Вршац настају велике количине отпада од грања, која углавном завршава на депонијама или се пали. Млекара „Петров“ из Великог Средишта код Вршца дошла је на идеју да од тог грања производи био-пелете које ће користити као гориво за потребе производње млечних производа. Ова млекара већ за те потребе балира и користи сламу са своје фарме, али су се одлучили да уведу нову праксу, јер пелет од остатака винове лозе има бољу калоријску вредност од сламе. Тиме ће са мање сировина производити више енергије.

Организација цивилног друштва БИОИДЕА, у сарадњи са Институтом за општу и физичку хемију из Београда, осмислила је начин израде сапуна и свећа од јестивог отпадног уља у кућним условима. Они ће заинтересованим грађанима Београда и Сјенице бесплатно поделити 2000 посуда са зеолитом, у којима може да се пречисти уље искоришћено за спремање хране, као и рецептуру за прављење сапуна. Ова организација ће такође обучити жене које живе у руралним подручјима Србије да од јестивог отпадног уља израђују сапуне и свеће за пласман на тржиште, како би себи обезбедиле извор прихода.

Компанија „Агросе“ из Младеновца, која се бави производњом џемова и услужним пасирањем воћа, ће од коштица које остају након прераде воћа производити различите врсте јестивог уља за људску употребу, као и брашно које може да се користи као додатак исхрани животиња. На тај начин ће смањити количину отпада од хране која настаје у ланцу прераде воћа.

Компанија „Hyperether” из Новог Сада развиће мобилну апликацију на принципу вештачке интелигенције, која ће допринети смањењу отпада од хране, тако што ће пратити када истиче рок храни у фрижидеру, и упозорити кориснике апликације да је на време искористе. Апликација ће то радити на основу фотографија хране у фрижидеру, а корисницима ће нудити и рецепте за спремање оброка од намирница које су им на располагању. За грађане ће апликација бити доступна бесплатно, док ће хотелима, ресторанима и кафићима бити понуђена комерцијална верзија, за боље планирање набавке.

Како би се максимално искористио биоразградиви отпад са депонија, ЈКП „Регионални центар за управљање отпадом Дубоко Ужице“ ће од већих комада дрвета производити пелете и брикете, а од остатака дрвета украсни и декоративни малч. На самој депонији ће отворити компостану, где ће се сав остали био-разградиви отпад прерађивати у квалитетан компост, који се користи као ђубриво.

***

Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).