вести

Шест иновативних идеја за управљање био-отпадом добило финансијску подршку

Шест иновативних решења која ће допринети смањењу настанка, као и поновној употреби биоразградивог отпада у Србији, добила су средства за суфинансирање како би била примењена у пракси. Она су изабрана у оквиру „Изазова за управљање био-отпадом“, који су организовали Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Министарство заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА). Циљ овог изазова је био да пронађе и омогући реализацију иновативних решења за управљање отпадом од хране и кухињским отпадом, као и зеленим отпадом из паркова и башта.

Примена одабраних идеја помоћи ће да се количина отпада смањи бољим планирањем набавке, раздвајањем отпада који може да се рециклира, употребом биоразградивог отпада за производњу компоста за ђубриво, пелета и брикета за производњу енергије, али и сапуна и јестивих уља.

Ова иновативна решења такође ће допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и загађења, као и развоју циркуларне економије у Србији.

Захваљујући идеји ЈКП „Хигијена Панчево“ у Србији ће први пут бити уведен систем одвајања комуналног отпада у појединачним домаћинствима. Њиме ће бити обухваћено 300 домаћинстава у „пилот зони“ града. Свако од ових домаћинстава ће добити кућни компостер, у који се одлаже отпад од хране и зелени отпад, а компост који на тај начин настане може да се користи као ђубриво. Уз то, домаћинства ће добити и посуду за одвајање ПЕТ амбалаже и посуду за мешани комунални отпад, док ће на заједничким уличним пунктовима моћи да одлажу и стакло. „Хигијена Панчево“ ће мерити количину овако прикупљеног отпада и о томе водити електронску евиденцију, како би домаћинства услугу одношења смећа плаћала према количини мешовитог комуналног отпада коју бацају.

У виноградима на територији општине Вршац настају велике количине отпада од грања, која углавном завршава на депонијама или се пали. Млекара „Петров“ из Великог Средишта код Вршца дошла је на идеју да од тог грања производи био-пелете које ће користити као гориво за потребе производње млечних производа. Ова млекара већ за те потребе балира и користи сламу са своје фарме, али су се одлучили да уведу нову праксу, јер пелет од остатака винове лозе има бољу калоријску вредност од сламе. Тиме ће са мање сировина производити више енергије.

Организација цивилног друштва БИОИДЕА, у сарадњи са Институтом за општу и физичку хемију из Београда, осмислила је начин израде сапуна и свећа од јестивог отпадног уља у кућним условима. Они ће заинтересованим грађанима Београда и Сјенице бесплатно поделити 2000 посуда са зеолитом, у којима може да се пречисти уље искоришћено за спремање хране, као и рецептуру за прављење сапуна. Ова организација ће такође обучити жене које живе у руралним подручјима Србије да од јестивог отпадног уља израђују сапуне и свеће за пласман на тржиште, како би себи обезбедиле извор прихода.

Компанија „Агросе“ из Младеновца, која се бави производњом џемова и услужним пасирањем воћа, ће од коштица које остају након прераде воћа производити различите врсте јестивог уља за људску употребу, као и брашно које може да се користи као додатак исхрани животиња. На тај начин ће смањити количину отпада од хране која настаје у ланцу прераде воћа.

Компанија „Hyperether” из Новог Сада развиће мобилну апликацију на принципу вештачке интелигенције, која ће допринети смањењу отпада од хране, тако што ће пратити када истиче рок храни у фрижидеру, и упозорити кориснике апликације да је на време искористе. Апликација ће то радити на основу фотографија хране у фрижидеру, а корисницима ће нудити и рецепте за спремање оброка од намирница које су им на располагању. За грађане ће апликација бити доступна бесплатно, док ће хотелима, ресторанима и кафићима бити понуђена комерцијална верзија, за боље планирање набавке.

Како би се максимално искористио биоразградиви отпад са депонија, ЈКП „Регионални центар за управљање отпадом Дубоко Ужице“ ће од већих комада дрвета производити пелете и брикете, а од остатака дрвета украсни и декоративни малч. На самој депонији ће отворити компостану, где ће се сав остали био-разградиви отпад прерађивати у квалитетан компост, који се користи као ђубриво.

***

Пројекат „Изазов за управљање био-отпадом“ спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП) у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА).

Од 21.000 домаћинстава у Шапцу, средишту Мачванског округа у западној Србији, 10.000 се и даље греје на чврста горива – угаљ и дрва. Облаци дима из њихових оџака, један су од главних извора загађења ваздуха током грејне сезоне. Осим тога, директно доприносе и емисијама гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), који загревају планету, што погоршава климатске промене. Слична је ситуација у целој Србији где се више од половине домаћинстава греје на чврста горива.

Како би мотивисали што више грађана да пређу на даљинско грејање, у јавно комуналном предузећу (ЈКП) „Топлана-Шабац“ су одлучили да не наплаћују трошкове прикључења на систем. Такође су пронашли начин да истовремено уштеде и новац грађанима за рачуне и енергију која се троши за грејање.

Наиме, у Шапцу, за разлику од већине градова у Србији, грађани даљинско грејање плаћају по потрошњи, а не по квадратури стана, па су мотивисани да мање троше топлотну енергију. Једна од њих је и Наталија Тубић, која каже да је њен рачун за грејање сада мањи чак четири пута.

– Две хиљаде динара смо добили рачун, а прошле године је био око осам и осамсто. Када излазимо из куће, заврнемо радијатор и мања је потрошња. Пре тога је било да се нон-стоп греје и буде ти претопло. Мораш да отвараш прозор, па онда грејеш поље – објашњава Наталија.

Овакве уштеде су могуће јер је „Топлана-Шабац“, паралелно са увођењем наплате по потрошњи, помогла грађанима да унапреде термоизолацију зграда субвенцијом од 50 одсто. На тај начин је у око 40 стамбених зграда повећана енергетска ефикасност.

– У сваком стану у згради коју смо изоловали са 10 центиметара вуне или стиропора, грађани су уштедели између 150 до 500 евра по грејној сезони, у зависности од квадратуре, док је у целом објекту два до три пута смањена емисија угљен-диоксида (CO2)– наводи Слободан Јеротић, директор ЈКП „Топлана-Шабац“.

Даљинско грејање у Шапцу функционише захваљујући паметном систему – SCADA, који Топлана користи од 2019. године. SCADA је хардвер и софтвер уграђен у топлотне подстанице из којих се топлотна енергија са дистрибутивног система испоручује грађанима. Тренутно је 140 топлотних подстаница прикључено на овај даљински надзор, а у току је прикључивање додатних 130.

– Штедимо енергију тако што испоручујемо само онолико топлоте колико је потребно. Преко компјутера, на даљину, можемо да пратимо оправданост притужби на температуру и реагујемо пре него што дође до застоја у грејању – објашњава Милош Маринковић из Одељења дистрибуције топлотне енергије ЈКП „Топлана-Шабац“.

Мерења у подстаницама дају информације о томе да ли зграде добијају довољно енергије, како ће прикључење новог објекта утицати на мрежу, као и о евентуалним кваровима. SCADA систем омогућава и да се сви ти подаци анализирају. Тако је „Топлана-Шабац“ установила да је на мрежи годишње забележено у просеку 30 кварова и да су се они дешавали због брзог загревања система. Прошле године су почели спорије да покрећу систем, и до децембра нису имали ниједан квар. Систем је тиме

доказао исплативост, посебно када се има у виду да поправка једног квара може да кошта 10.000 евра.

Осим паметног система даљинског грејања и изолације зграда ради уштеде енергије, Град Шабац почиње да користи и обновљиве изворе енергије. У сарадњи са првом Енергетском задругом у Србији, насталом удруживањем грађана кроз пројекат „Сунчани кровови Шабац“, на крову Топлане инсталирана је мала соларна фотонапонска централа од 3 киловата. У плану је покретање кампање за групно финансирање и проширење капацитета за додатних 17 киловата. „Зелена“ топлота производи се и из мале котларнице на биомасу која је раније радила на лож уље. Лествица амбиција за будућност је високо постављена.

– Крајњи циљ наше енергетске политике је да до 2050. године будемо потпуно енергетски независни од фосилних горива – најављује Слободан Јеротић.

Остваривањем том плана, емисије CO2 у Шапцу ће бити сведене на минимум, а цео град ће постати енергетски ефикаснији и паметнији у процесу прилагођавања на климатске промене и изазове које оне доносе.

„Успостављање SCADA система за надзор и управљање радом топлотних подстаница на систему даљинског грејања града Шапца” награђено као једно од 11 најбољих иновативних и климатски паметних решења у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, који Програм Уједињених нација за развој (УНДП) спроводи у партнерству са Министарством заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ). Процењено је да ће током трајања пројекта бити остварено смањење емисија за 31.660 тона CO2, што је једнако емисијама око 6.200 путничких возила за годину дана вожње.

Дигитална платформа за циркуларну економију (CE-HUB) пружаће подршку компанијама кроз пословне моделе, примере добре праксе и алате, како би лакше примениле циркуларни модел пословања, смањиле угљенични отисак у производним процесима и производима и тиме задржале конкурентност на европском и међународном тржишту, речено је на онлајн конференцији поводом покретања ове платформе, коју су основале Привредна комора Србије (ПКС), Програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ).

– CE- HUB представља извор знања и активности намењених првенствено привреди Србије, како би се окренула зеленим инвестицијама – рекао је директор Сектора за стратешке анализе, интернационализацију и услуге ПКС Михаило Весовић, на конференцији на којој је учествовало више од 160 представника компанија, локалне самоуправе и институција.

Према речима руководиоца Сектора за витални развој УНДП Жарка Петровића, тренутно у Србији постоји неколико хиљада дивљих депонија које загађују животну средину, а развој индустрије рециклаже отпада могао би да донесе нових 30.000 радних места до 2030. године.

– Чак 33 одсто емисије гасова са ефектом стаклене баште може да се смањи циркуларном економијом: поновном употребом ресурса, пренаменом, рециклажом материјала. УНДП годинама уназад подржава и финансира пројекте компанија у транзицији на циркуларну економију, као што су Југоимпекс и Саникула. Имајући у виду Зелени европски договор и нови климатски стратешки оквир Републике Србије, управо у циркуларној економији налази се прилика да економију учинимо зеленијом, отпорнијом и одрживијом – истакао је Петровић.

Програмски директор за животну средину и борбу против климатских промена у Делегацији Европске уније у Србији Антоан Авињон, навео је да је ова платформа важна за промовисање циркуларне економије у Србији. Према његовим речима, Зелена агенда за Западни Балкан представља добар оквир, а у припреми је и студија са УНДП-ом о зеленом финасирању, која ће помоћи у дефинисању алата за финансирање зеленог пословања компанија.

– У претходној години су донесена два стратешка документа која имају за циљ да поправе амбијент циркуларне економије, један је предлог за дефинисање конкретних јавних политика у овој области, а други је нова Стратегија индустријске политике Србије – подсетио је Томислав Кнежевић из ГИЗ.

Саветник за страна улагања у Кабинету председника Републике Србије Марко Пећанац је позвао компаније, а посебно чланице Зелене алијансе, да у сарадњи са ПКС предложе потенцијална решења како би се што ефикасније решиле регулаторне препреке и како би Србија постала регионални лидер у овој области. Како је истакао, председник и Влада Републике Србије дају пуну подршку зеленој транзицији.

Руководилац Центра за циркуларну економију ПКС Синиша Митровић је истакао да ће прелазак на циркуларну економију повећати отпорност српске економије на климатске промене, а БДП за 1 одсто.

– Да би зелена транзиција заживела најбитнији је трансфер знања и приступ финансијама за компаније – рекао је Митровић и додао да ће се активности CE-HUB-а фокусирати на сарадњу са зеленом алијансом и увођење „зелених менаџера“ који ће се бавити циркуларном економијом у компанијама.

Генерални директор Нектар групе Ненад Мишчевић је нагласио да су у тој компанији поносни што су један од оснивача Алијансе за зелену трансформацију, као и да је Нектар инвестирао више од 7 милиона евра у биогасно постројење у Бачкој Паланци и постројење на биомасу у Владичином Хану.

– Те инвестиције нам омогућавају да органски отпад из прераде воћа и друге органске материје користимо за производњу зелене енергије и органског ђубрива за наше плантаже воћа – рекао је Мишчевић и додао да се ова компанија обавезала да до 2030. године смањи емисију штетних гасова за 20 одсто.

Представници компанија Босис, Ball Packaging Europe и Strauss Adriaтic најавили су интензивније активности на модернизацији производних процеса, ради смањења угљеничног отиска производа и већег коришћења обновљивих извора енергије у производњи.

Зелену алијансу чине компаније: Босис д.о.о, Strauss Adriatic d.o.o, Ball Packaging, Division Visual Solutions d.o.o, Green Fusion Energy d.o.o, ElixirEnergy d.o.o, Coca Cola HBC Srbija d.o.o, Trayal Korporacija a.d, Avista-Oil d.o.o, Књаз Милош а.д., Есо Трон д.о.о, Е-Рециклажа д.о.о., Нектар д.о.о., Био Енерго Партнер МД д.о.о., Институт Еко-привреде Стара пазова, Стејпак д.о.о., ЈКП Топлана Шабац, Удружење 3Е, ЦирЕкон д.о.о., Фабрика картона Умка д.о.о., Научно технолошки парк Ниш, Полипак д.о.о.

Више информација о платформи можете пронаћи на линку: https://www.circulareconomy-serbia.com/