admin

admin has created 139 entries
  • Jавни конкурс за доделу средстава за подршку пројектима цивилног друштва у области заштите животне средине

    Министарство заштите животне средине објавило је Јавни конкурс за доделу средстава за подршку пројектима цивилног друштва у области заштите животне средине у 2020. години.

    Циљ јавног конкурса је заштита и унапређење животне средине у оквиру: заштите природе,

    еколошког предузетништва, грађанског активизма, стратешке процене и процене утицаја на животну средину, заштите од загађења ваздуха и заштите од буке, климатских промена (смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште) и/или прилагођавање на измењене климатске услове.

    Рок за подношење пријава je 20. фебруар 2020. године.

    Текст Јавног конкурса можете преузети овде.

  • Отворен позив за учешће у летњој школи за климатске акције “Jorney 2020”

    Позив за учешће у четворонедељној летњој школи за климатске акције, иновације, трансформацију система и изградњу заједнице посвећене борби против климатских промена, EIT Climate-KIC “Journey 2020” је отворен до понедељка, 17 фебруара 2020. године.

    Школа је намењена студентима завршне године студија, дипломцима, будућим МБА, магистрима и докторима наука. Учесници ће у периоду од 28. јуна до 25. јула, или од 2. до 20. августа боравити на три локације у Европи подељени у пет група. Они ће имати прилику да раде у интернационалном мултидисциплинарном тиму и развију своје идеје, пројекте, производе или услуге уз подршку искусних ментора.

    Учешће у програму је бесплатно, а предуслов је добро познавање енглеског језика. Детаљније информације о програму можете пронаћи на https://journey.climate-kic.org/contact-us-faqs, а можете се пријавити на https://journey.climate-kic.org

    Школу организује EIT Climate-KIC у сарадњи са универзитетима и другим организацијама од 2010. године, а у њој је до сада учествовало више од 3000 дипломаца који су осмислили око 400 пројектних и пословних идеја. Привредна комора Србије спроводи EIT Climate-KIC програме: “Accelerator”, “Pioneers into Practice”, “Climate Launchpad” i “Journey” од  2016. године.

  • Одржано годишње окупљање практичара у области климатских промена

    Више од 80 професионалаца из различитих делатности у области климатских промена окупило се у петак, 13. децембра на годишњем дружењу у просторијама MARSH Open Space у Београду, како би представили резултате остварене на пројектима у тој области током 2019. године и најавили активности за наредну годину.

    – Ово је трећа година како организујемо овакав догађај у сарадњи са Програмом Уједињених нација за развој (УНДП), који је важан за окупљање људи из различитих програма да би смо, разговарали, разменили искуства и заједно испланирали будуће пројекте. Сви радимо у истој области и циљ нам је да се боримо против климатских промена – рекла је саветница за циркуларну економију у Привредној комори Србије Исабел Ариас.

    Она је представила Klimate-KIC и указала да је то највећа партнерска организација у Европској унији која подржава иновације које помажу у борби против климатских промена са циљем да постигну емисије гасова са ефектом стаклене баште једнаке нули. Како је рекла, снага организације налази се у огромној мрежи коју има широм Европе у различитим областима, попут финансија, градова, материјала и коришћењу земљишта, а почеће да раде и на питањима вода. Партнерске организације су јој компаније, универзитети, привредне коморе.

    Координаторка пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ УНДП Србија Ане Секе је представила реализоване активности у оквиру тог пројекта, укључујући јавне позиве за иновативне идеје и решења, као и изазов отворених података.

    – Изабрали смо најбоље, они су добили награде и ушли у климатски инкубатор. Наградили смо пет пројеката и дали им средства са суфинансирање и имплементацију. Још 15 пројеката учествује у климатском акцелератору и почетком следеће године изабраћемо још три који ће добити средства за имплементацију. У фебруару 2020.године очекује нас и нови јавни позив по принципу изазова на тему биоразградивог отпада који реализујемо заједно са Шведском развојном агенцијом (СИДА)– навела је Секе.

    Она је најавила да ће наредне године почети са радом платформа за групно финансирање, а у припреми су две кампање групног финансирања донацијског типа за вртић у Крагујевцу и групно финансирање инвестиционог типа за две соларне енергане у Шапцу, а пројекат је подржао и оснивање Прве енергетске задруге у Шапцу.

    Менаџер пројеката из области зелених стартуп-а у Стартиту Немања Миловић представио је Inno Energy у Србији са програмима за мастер студенте на највећим европским универзитетима, као и остале програме за иновације који омогућују финансирање иновационих пројеката у области климатских промена.

    Представљајући принципе покрета без отпада (zero waste) и кружне економије, администраторка Фејсбук групе „За мање смећа и више среће“ Миља Вуковић је објаснила да две године живи без отпада и да време у коме живимо захтева креативне потезе зато што животињске и биљне врсте убрзано изумиру.

    – Постоје јасни подаци који говоре да живимо у ванредном времену и наши океани имају неколико континената плутајуће пластике. Пластика у природној средини није неутрална, њен даљи ефекат није нула. Пластика се полако распада, испушта угљеничне гасове и враћа се у екосистем кроз животиње које је поједу – истакла је Вуковић.

    Окупљени су имали прилике да виде изложбу неких од локалних производа и креативних решења који замењују пластику у свакодневној употреби, али и подржавају принципе кружне економије.

  • У Србији ове године прерађено 300 километара камиона пуних посебних токова отпада

    Србија ће ускоро добити нови Закон о управљању отпадом, који ће допринети циљевима одрживог развоја и омогућити да се део надлежности у тој области пребаци са републичког нивоа на локалне самоуправе, у шта спада и одлучивање о забрани употребе пластичних кеса најавио је министар заштите животне средине Горан Триван приликом обележавања Европске недеље смањења отпада 22. новембра у Музеју науке и технике у Београду.

    – Редефинисана је и Стратегија управљања отпадом, па је предвиђено да имамо 27 регионалних центара за прикупљање отпада. Очекује нас низ промена које показују напредак и када оспособимо све локације онда ће систем прикупљања, прераде отпада и поновне употребе отпада заживети – истакао је Триван и додао да је Министарство у санирање несанитарних депонија уложило више од 400 милиона динара.

    Он је указао на мањкавост постојећег Закона, који не предвиђа депозитни систем управљања амбалажним отпадом.

    – За крај године припремамо документ у којем ћемо детаљно ући у процес третирања амбалажног отпада, а то значи да ћемо применити искуства земаља које су имале велике и добре резултате и наше циљеве подижемо на ниво циљева ЕУ – навео је Триван.

    Према речима председника Удружења рециклера Србије Владимира Живаљевића, од 2010. до данас у Србији је прерађено 600.000 тона посебних токова отпада.

    – Ове године је прерађено 100.000 тона, односно 100 милиона килограма посебних токова отпада. То је 300 километара камиона пуних таквог отпада. Лако је замислити како је годинама то завршавало око нас – указао је Живаљевић.

    Како је објаснио, велики проблем представља отпадно уље за које се не зна где након употребе завршава.

    – У Србији постоји 50 милиона литара таквог отпадног уља, за које се не зна где завршава, користи се у ложиштима и као гориво у аутомобилима, па имамо аерозагађење и канцерогене материје у природи. Решење је принцип „загађивач плаћа“, према коме онај ко проузрокује загађење требало би да плати за његово решавање. Тај принцип у последњих неколико година показује резултате и даје значајан подстрек за даљи напредак у тој сфери и према капацитету би могло да се преради још 20 до 30 одсто више отпада од тренутно показаног резултата.– навео је Живаљевић и додао да у овом тренутку нешто мање од 2.500 фирми има дозволу за неку врсту складиштења, транспорта и третмана отпада.

    – Имамо 20 великих оператера, у тој индустрији тренутно ради 1.000 радника и више од 15.000 радника у разним фирмама који су кооперанти тих оператера – истакао је Живаљевић.

    Амбасадор Краљевине Шведске у Србији Јан Лундин поздравио је велике напоре бројних општина у Србији да смање количина отпада и подсетио на бројне пројекте које амбасада спроводи у сарадњи са Републиком Србијом, а нарочито пројекат са 17 општина у Србији које врше примарну сепарацију отпада.

    Амбасадор Републике Турске у Републици Србији Танжу Билгич подсетио је на иницијативу коју је у сарадњи са Министарством покренута у Србији „Нулти отпад“.

    Европска недеља смањења отпада је међународна иницијатива која сваке године широм Европе подржава акције у току једне недеље, које имају за циљ промовисање смањења отпада, али и подизањe јавне свести о отпаду као ресурсу.

  • У Шапцу основана прва енергетска задруга у Србији „Сунчани кровови“

    Прва енергетска задруга у Србији „Сунчани кровови“ основана је удруживањем грађана у Шапцу 6. новембра. Оснивање су помогли ЈКП „Топлана-Шабац“, Зелена енергетска задруга (ЗЕЗ) из Загреба и Програм за развој Уједињених нација (УНДП) кроз пројекат „Локални развој отпоран на климатске промене“.

    Према речима директора ЈКП „Топлана-Шабац“ Слободана Јеротића, сличне задруге већ постоје у земљама Европске уније, а прва задруга у Србији је отворена за све који желе да учествују у њеним активностима без обзира на место становања.

    – Иницијатива је проистекла из жеље да се покаже да је могуће окупити људе сличних интересовања око једне добре идеје. Основни циљ је реализација пројекта који нуди алтернативно решење за питања комуналне енергетике. Употребом обновљивих извора енергије, у овом случају соларне енергије, могуће је смањити употребу фосилних горива, смањити трошкове грејања и трошкове за електричну енергију, али и значајно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште  – каже Јеротић.

    Задруга ће ускоро покренути кампању за групно финансирање (crowdfunding) за први пројекат, инсталирање соларне фотонапонске електране снаге 16,5 киловата на крову пословне зграде ЈКП „Топлана-Шабац“. Инвестиција је процењена на 15.000 евра, а до сада је завршена техно-економска анализа, урађен је идејни пројекат и кроз обједињену процедуру у складу са Законом о планирању и изградњи, поднет је захтев за одобрење за извођење радова.

    Директор „Топлане-Шабац“ Јеротић најављује да би први киловат сати електричне енергије могли би бити произведени до краја јануара 2020. године. Енергија произведена из фотонапонских централа, које могу бити смештене на крововима приватних кућа, али и на крововима јавних објеката, доноси приход од продаје енергетским субјектима који се баве трговином електричном енергијом или уштеде ако се користи за сопствене потребе.

    Желимо да чујемо и Ваше мишљење о овом пројекту, упитник о заинтересованости за улагање у пројекат изградње соларне електране у Шапцу можете попунити анонимно на линку https://eesrbija.rs/upitnik/.