admin

Привредна комора Србије, у сарадњи са центром Цирекон и уз подршку EIT Climate-KIC и УНДП пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене”, покреће Академију циркуларне економије. Академија је намењена полазницима из малих и средњих предузећа, са циљем да унапреде квалитет и повећају ефикасност процеса рада у својим компанијама, дајући притом допринос привредном развоју Србије и и заштити животне средине.

Предности циркуларне економије су бројне: стварање безбедног и одрживог снабдевања индустрије сировинама, смањивање све веће зависности земље од увоза, отварање нових радних места, подршка иновацијама и повећању конкурентности, уштеде, подизање вредности локалних ресурса, произведене робе и услуга и други.

Систем производње и потрошње у великом броју компанија у Србији и даље функционише по линеарном моделу „узми – користи/направи – одложи”. Природни ресурси користе се за производњу производа који ће бити бачени на крају њиховог животног века. Овај приступ претпоставља бескрајну расположивост ресурса и бесконачан простор за одлагање отпада. Идеја „циркуларне економије” има као циљ употребу и поновну употребу ресурса, како би се смањила и завршила производња отпада, што захтева темељне промене у читавом ланцу вредности.

Полазници Академије, уз помоћ практичних алата, научиће како да анализирају и оцене ефективност процеса рада и употребе материјала у својој компанији, као и да спроведу системске промене у правцу циркуларног пословања. Обука на Академији циркуларне економије омогућује стицање не само теоретских знања, већ и учење из најбољих пракси и до сада постигнутих резултата.

„Привредна комора је почетком рада Академије циркуларне економије ушла у програм трансфера знања, посебно ка малом и средњем сектору предузећа, како би се иста припремила за енергетску и еколошку транзицију, а све у циљу јачања конкурентнсти на регионалном и светском тржишту. Захвални смо свим нашим партнерима – центру Цирекон, EIT Climate-KIC и УНДП пројекту “Локални развој отпоран на климатске промене”, захвални смо компанијама које су препознале важност овог пилот пројекта и са великим оптимизмом гледамо у 2019. годину када планирамо нови програм Акдаемије“, изјавио је Синиша Митровић, саветник председника Привредне коморе Србије.

„Циркуларна економија је у основи креирање нашег новог инвестиционог циклуса које има за план да у наредних неколико година у области управљања отпада и отпадним водама инвестира више милијарди еура. Директни бенефити су отварање нових радних места, умањење оптерећења на животну средину и прелазак на чисте технологије поновним искоришћавањем ресура који су се до сада одлагали на депоније“, рекао је Слободан Перовић помоћник министра заштите животне средине.

„Прелазак са концепта управљања отпадом на концепт циркуларне економије је пут за економски развој“, рекао је Жарко Петровић, УНДП програмски аналитичар, витални развој. “Увођењем циркуларне економије, уз дугорочно улагање у сировинску и енергетску ефикасност, замену фосилних горива обновљивим изворима енергије и смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, доприноси се реализацији глобалних циљева одрживог развоја и испуњавању националних обавеза преузетих Споразумом из Париза о климатским променама“, додао је Петровић.

Академија почиње са радом у петак, 7. септембра 2018. у просторијама ПКС – Привредне коморе Београда, а обука ће трајати месец дана. Настава ће бити организована петком поподне и суботом, а предавачи су домаћи и међународни стручњаци у области циркуларне економије.

Привредна комора Србије, због великог интересовања, уврстиће програм обуке циркуларне економије у редован програм Пословне академије ПКС.

У децембру 2015. године, Европска комисија усвојила је нови амбициозни пакет мера о циркуларној економији, који се у великој мери односи на измене регулативе у области управљања отпадом и дизајна производа. Пакет укључује четири законска предлога за увођење нових циљева управљања отпадом који се тичу поновне употребе, рециклаже и одлагања отпада.

У изради је и нови оквир за побољшање материјалне ефикасности у производњи кроз унапређење директиве о екодизајну, а биће обухваћен и читав животни циклус производа. Постојећи захтеви еко дизајн директиве биће допуњени мерама које продужавају животни век производа, побољшавају могућности поновне употребе компоненти и рециклираног материјала и подстичу употребу већ искоришћених и рециклираних компоненти у производима.

Први фотобиореактор, акваријум модерног дизајна са микроалгама, бицће инсталиран у наредних неколико месеци у граду Смедереву, преносе најзначајнији шпански медији. Употреба микроалги за „хватање“ угљен-диоксида и ослобоађање кисеоника се већ развија у Европи, рекао је др Иван Спасојевић из Института за мултидисциплинарна истраживања у Београду. „Међутим, овај концепт смањеног фотобиореактора и његовог постављања у урбаном окружењу не постоји, ми смо га осмислили“, каже Спасојевић, доктор биофизике, који предводи групу од девет истраживача, научника из Института.

Уређај, звани ЛИQУИД3, са базом од само три квадратна метра, замењује травњак од 400 квадратних метара или два стабла која су узгајана за производњу кисеоника. „За зрелост дрвећа је потребно 20 година, а наш уређај се поставља за три или четири сата“, каже Спасојевић. Задатак урбаног фотобиореактора је да се супротстави великом ослобађању угљен-диоксида у урбаним центрима, који често немају довољно биљака и зеленила.

Због тога је овај проналазак идеалан за подручја високог загађења, прометних путева, близину термоелектрана, индустријских постројења или подручја густе популације. Цена прототипа је око 3.000 или 4.000 евра, а још није произведен у серији. Систем функционише као резервоар воде са микроалгама које путем фотосинтезе апсорбују угљен-диоксид и отпуштају кисеоник. „Ово није замена за паркове, али је компензација за места где они нису могући. То је одговор за површине на којима не може да се засади дрво“, каже Спасојевић.

Др Душица Стоиљковић, део истраживачког тима, каже да је уређај самоодржив и да ствара биомасу која се може користити или продати као квалитетно ђубриво.Крајем априла 2018, ова иновативна идеја добила је награду за иновације пројекта „Локални развој отпоран на климатске пормене“ који заједнички спроводе Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), уз финансијску помоћ Глобалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ).

Иновативна пројектна идеја, награђена у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“, започела је свој живот у Срему.

Пољопривредник из Белегиша Никола Лончар, до недавно је користио дизел агрегат за заливање 65.000 садница на парцели од 10.000 хектара, што значи да је свакаког дана долазио два до три пута у атар, а заливање би дневно трајало и по 10 сати. На годишњем нивоу овај посао је коштао хиљаду евра по хектару.

Данас, уз помоћ Центра за роботику Института „Михајло Пупин“ из Београда који експериметално спроводи пројекат паметног коришћења природних ресурса на његовом пољопривредном добру, Никола Лончар даљински управља наводњавањем путем андроид апликације на свом мобилном телефону.

У питању је јединствен иновативни систем оптималног управљања земљиштем, водом и енергијом, које у потпуности замењује коришћење фосилних горива обновљивим изворима енергије (соларна енергија и снага ветра) и утиче на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Језгро тог уређаја чини модерни роботизовани соларни генератор и сензор влажности земљишта, интегрисани у климатски паметан даљински систем управљања земљиштем и другим природним ресурсима. Овај приступ омогућава производњу здраве хране јер се земљишту контролисано додаје само онолико колико треба, односно – како наука каже. Институт „Михајло Пупин“ планира организовање радионица за предузетнике који желе да прихвате и уведу овај иновативни систем у своја пољопривредна газдинства.

Сама пројектна идеја одабрана је у групи од 111 приспелих пријава на јавни позив „Изазов за иновативна решења“, а Институт „Михајло Пупин“ један је од 25 добитника награде „Пионир у иновацијама“. Изазов је покренут у оквиру пројекта „Локални развој отпоран на климатске промене“ који у партнерству са Министарством заштите животне средине и уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) спроводи Програм Уједињених нација за развој (УНДП).

Замислите да по изласку из свог стана у Београду можете да закорачите у еко оазу која би се напајала струјом из обновљивих извора енергије и била опремљена паметним, софтверским решењима и тако допринела смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, бољем управљању отпадом и здравијој животној средини?

Становници Блока 19а можда добију баш такву оазу према идеји Срђана Петровића и невладине организације Мој лепи град. Потенцијал иновативне идеје је препознат и награђен у оквиру пројекта “Локални развој отпоран на климатске промене“ који спроводе Министарство заштите животне средине и Програм Уједињених нација за развој (УНДП), уз подршку Глобалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ), као једно од 34 најбоља иновативна решења у области борбе против климатских промена.

Прочитајте причу о пројекту „Еко оаза Блок 19 а“ на: ЕКО ОАЗА ЗА БЕОГРАЂАНЕ